Басараб I — разлика између измена

'''Басараб I Оснивач''' ({{јез-рум|Basarab Întemeietorul}}, такође: '''Басараб Велики''', {{јез-рум|Basarab cel Mare}}) био је ''војвода'' односно кнез [[Кнежевина Влашка|Влашке]] (око 1310-1352). На историјску позорницу је изгледа ступио у време рата између [[Краљевина Угарска|Угарске]] и православних држава на северу Балканског полуострва. Око 1324. постао је вазал угарског краља [[Карло Роберт|Карла I]] (1308-1342), који га је, међутим, после прозвао „неверним“, јер је, како је сматрао, заузео земље које припадају његовој круни.

Првобитно име му је било ''Басарабај'', али је оно изгубило наставак -a када је ушло у [[румунски језик]]. Куманског је или печенешког порекла, а највероватније значи „отац који влада“. ''Басар'' је партицип презента глагола „владати“, чије изведенице су посведочене у старим и савременим [[Кипчачки језици|кипчачким језицима]]. Румунски историчар [[Николаје Јорга]] сматра да је други део имена, –аба (отац), у ствари почасна титула, која се може наћи у неким куманским именима као нпр.: Терероба, Арсланапа и Урсоба.

Године 1330. краљ Карло I покренуо је поход на Влашку са циљем да поврати власт над њом. После тродневних борби, Басараб је 12. новембра победио угарске снаге у [[Битка код Посаде|бици код Посаде]], која је обележила крај угарске власт и настанак прве независне румунске кнежевине.

Од средине 14. века па надаље његово име се јавља у српским, угарским, молдавским и пољским изворима као назив за Влашку, а од 15. века као назив за територију између доњих токова река Прута и Дњестра. Назив Бесарабија се почео односити на целу област између Прута[[Прут]]а и [[Дњестар|Дњестра]] (тј. данашње [[Република Молдавија|Републике Молдавије]]).