Бачки Петровац — разлика између измена

У првој половини [[18. век]]а дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. [[1747]]. доведени су први [[Словаци]] у [[Бачка|Бачку]] на имање Чарнојевића у [[Футог]]у где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и [[19. век]]у овде је било велико властелинство - футошко, које је обухватало [[Гложан]] и Петровац . Први подаци о броју становника датирају из [[1772]]. године из времена [[Марија Терезија|Марије Терезије]] и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У [[18. век|18.]] и 19. веку постаје највеће словачко [[насеље]] у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у [[Срем]] и за време [[Други светски рат|рата]] у [[Чехословачка|Чехословачку]]. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.

{{Врста са постотком|[[Словаци]]|yellow|5549|82.48}}

{{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|gray|8|0.11}}