Александар Јоан Куза — разлика између измена

Куза је 1859. ујединио кнежевину [[Кнежевина Влашка|Влашку]] и [[Кнежевина Молдавија|Молдавију]] и тиме утро пут настанку данашње Румуније. Дана 24. децембра 1861. прогласио је Румунију која је требало да остане под врховном влашћу [[Османско царство|Османског царства]]. Седиште је требало да јој буде у Јашију[[Јаши]]ју, који је годину дана касније - након што су обе земље и формално уједињене - замењен Букурештом[[Букурешт]]ом.

Куза и његов председник владе [[Михаил Когалничану]] су започели модернизацију земље и спровођење земљишне реформе по француском моделу. То је изазвало незадовољство црквених поглавара и племства, али и Русије и Османског царства. Кузини противници су хтели да пониште уједињење двеју кнежевина. За то требало позвати једног европског кнеза на престо. Завереници из редова војске су продрли 23. фебруара 1866. у палату и принудили кнеза на абдикацију. Наредног дана је протеран из земље.

Сада је место било слободно за наследника [[Карол I Румунски|Карла Хоенцолерна-Зигмарингена]], који је 26. марта 1866. званично постављен за новог кнеза.

Александру Јоан Куза је умро 15. маја 1873. у егзилу у Хајделбергу[[Хајделберг]]у у Великом војводству Баден.