Регистар (рачунарство) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додат шаблон на крају
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Регистар''', у [[рачунарство|рачунарству]] ''процесорски регистар'', је посебан део [[процесор]]а који служи за чување информација које су потребне процесу током извршавања [[рачунарски програм|програма]]а.
Основне карактеристике су велика брзина, али мали капацитет. Брзина је последица рада на такту централног процесора, што је у данашњим применама значајно више од такта [[RAM (меморија)|оперативне меморије]]. Капацитет је последица чињенице да процесор има мали део издвојен за складиштење података спрам оперативне меморије која је огромна. Већина данашњих рачунара ради на следећи начин – податак се из оперативне меморије учита у регистар, обради, потом врати у оперативну меморију – то се зове читај-пиши архитектура.
 
Ред 23:
 
* Код неких архитектура, '''регистри зависни од модела''' (некад се зову '''машински зависни регистри''') податке или подешавања која представљају унутрашње стање процесора и нису доступни споља. Њихова намена је специфична те су стога повазани са дизајном процесора и нису заједничке за више генерација процесора.
* Регистри намењени прихватању података из [[РАМрам|оперативне меморије]], су скуп меморијских регистара који обично нису смештени на исти чип са процесором (за разлику од свих претходно наведених, ови регистри нису везани за архитектуру процесора):
** Прихватна међумеморија
** Међумеморија за податке