Карло II од Наваре — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 56:
=== Рат за бургундско наслеђе ===
Када је умро бургундски војвода [[Филип I Руврски]] 21. новембра 1361. године, Карло је постао кандидат за бургундски престо, јер је деда по мајци његове мајке био [[Робер II Бургундијски|Робер II, бургундски војвода]]. Међутим моћнији кандидат био је Жан, чији је деда по мајци био Робер. Жан је хтео свог омиљеног сина [[Филип II Смели|Филипа Смелог]]. После неуспеха у наговарању папе да га постави за војводу Бургундије, Карло се још истог месеца повукао у Навару кујући заверу против Дофена.
[[Датотека:Duguesclin Cocherel.jpg|мини|десно|Жан де Грли се после пораза код Улбек-Кочерела предаје Бертрану ду Гесклину]]
=== Последње операције у Француској ===
Планирао је побуну својих снага у Нормандији против француске власти, али тај покушај је у мају 1362. године прошао бедно. После тог неуспеха планирао је и да 1364. године скупи две војске, од којих је једна ишла морем, а друга копном до Гаскоње, где је требала да заједно са [[Алмогавери]]ма опустоши централну Француску и Бургундију.
Ради остваривања плана у јануару 1364. године Карло се састао са Едавардом Црним Принцем у Ажену. Тим састанком је дозвољено Карлу да прође кроз Аквитанију, договеорено је да Каптал де Буш тј. [[Жан де Грили]], са којим је била верена Карлова сестра, дође у Нормандију да је брани од Француза. За то време Дофенов заповедник, гроф Оксера, Бертран ду Гесклин је опседао Карлов град Рољбуаз и после тог освајања Гесклинова војска је почетком априла освојила многе Карлове поседе у Нормандији, али насу успели освојити град Евре у који је ускоро стигла Грилијева војска. Из Евреа, Жан је кренуо на исток где су његових око 5 800 витезова поражени од око 2 300 Француза предвођених Гесклином 16. маја код Улбек-Кочерела. Мањи део Грилијеве војске је преживео, а они који су преживели били су заробљени, међу заробљенима се нашао и Грили. За то време Дофен је већ био краљ Француске и 18. маја после успеха код Улбек-Кочерела се крунисао у Ремсу, постављајући свог брата Филипа за војводу Бургундије.
У августу су почели француски напади на Евре. За то време је мала наварска флота под заповедништвом Родрига де Уриза испловола из Бајона за Шербур. Истовремено оперисала је друга Карлова војска и Алмогавери, који су избегавали сукобе са Французима и 23. септембра, уместо да оперишу по централној Француској и Бургундији, стигли у Нормандију. Освојили су полуострво [[Котентин]] за Карла, али на бургундској граници мала Карлова војска је под вођством Сигвина де Бадефола освојила град Онс, преко кога је хтела извршавати будуће препаде у Бургундији. [[Папа Урбан V]] је због тога екскомуницирао Сигвина.
У мају 1365. године склопљен је коначни наварско-француски мир, којим је Карло све своје територије освојене у Француској вратио, али је сачувао све освојене територије 1364. године, осим цитаделе Мелана. Поред тога Карло је добио град [[Монпеље]], али је морао да се одрекне права на бргундски престо.
== Спољашње везе ==
| |||