Велики Варадин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м flagicon; козметичке измене |
|||
Ред 21:
Велики Варадин се простире се на 115,56 -{km²}- и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 206.614 становника.<ref>[http://www.restromania.com/Geografie/AboutOradea.htm Your Guide to Romania<!-- Bot generated title -->]</ref>
== Природни услови ==
Велики Варадин се налази у средишњем делу историјске покрајине [[Кришана]], северозападне покрајине у оквиру данашње [[Румунија|Румуније]]. Град је удаљен 13 километара од [[Мађарска|мађарске границе]].
Велики Варадин се развио на месту од значајне прометне важности. Град је смештен у долини реке [[Кереш]], на месту где она излази из побрђа [[Бихор (планина)|
== Историја ==
[[
[[
[[Угарска|Мађарски]] краљ [[Ладислав I Свети|Ладислав I]] је прогласио Велики Варадин седиштем римокатоличког бискупа [[1080.]] године. Први документ о граду помиње се 1113. године под његовим латинским именом ''Варадинум''. Рушевине тврђаве које су и данас видљиве у граду, је први пут поменута [[1241.]] године током [[Монголи|монголске]] најезде.<ref name="restromania1"/><ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.romaniatourism.com/oradea.html |title=ORADEA, Romania - Official Travel and Tourism Information |publisher=Romaniatourism.com |date= |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref> Овде је [[24. фебруар
Град је доживео велики привредни успон крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а. Велики допринос овом развоју дали су тада веома бројни [[Јевреји]], који су пред [[Други светски рат]] чинили скоро трећину од 100.000 становника Великог Варадина. Град је [[1890.]] имао 7 железничких линија, 17 цркава, 6 манастира, две катедрале, две бискупске палате, нов театар и градску већницу. Од 38.557 становника, већина су били [[Мађари]], а било је и 2.527 [[Румуни|Румуна]]. [[Римокатолици|Римокатолика]] је било 12.030, [[реформати|реформата]] 10.880 и 10.114 [[Јевреји|Јевреја]].
Ред 41:
Град је познат и по надимку „мали Париз“.<ref>{{cite web|url=http://www.turismbihor.info/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=42&lang=EN |title=ORADEA |publisher=Turism Bihor.info |date = 16. 3. 2005. |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>
== Становништво ==
Велики Варадин је одувек био град са више народа и вера. Историјску већину су чинили Мађари. Данас, [[Румуни]] чине већину градског становништва (70,04%), а од мањина присутни су [[Мађари]] (27,5%), [[Роми]] (1,2%), [[Немци]] (0,3%), [[Словаци]] (0,2%) и друге мање етничке заједнице ([[Јевреји]], [[Бугари]], [[Руси]], [[Срби]], [[Турци]], [[Арумуни]] и [[Кинези]]). Некада бројне заједнице [[Јевреји|Јевреја]] и [[Немци|Немаца]] су готово нестале током [[20. век]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.oradeajc.com/features_history.htm |title=Oradea Jewish Community |publisher=Oradeajc.com |date= |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.oradea.ro/images/stories/file/Orasul%20turistic/about%20oradea.pdf |title=Site-ul oficial al primăriei municipiului Oradea |publisher=Oradea.ro |date= |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>
== Архитектура ==
Архитектура Великог Варадина је мешавина грађевина из комунистичког доба, већином у предграђима, и лепих историјских здања из доба Аустро-угарске. Велики Варадин је као мали број градова у [[Румунија|Румунији]] очувао [[старо градско језгро]] са бројним црквама и палатама. Уз барокне грађевине, ту је више изузетних примера архитектуре [[Сецесија|сецесије]].
Бискупска палата, једна од најпознатијих грађевина Великог Варадина, конструисана је по цртежима италијанског архитекте [[Ђовани Батиста Рица]]. Завршио ју је аустријски архитекта [[Франц Антон Хилербрант]] 1770. Данас троспратна вила у облику слова -{U}- садржи 100 соба украшених фрескама, 365 прозора и фасаду са испрекиданим јонским капителима. Дом је „Музеју региона Кришана“.<ref name=autogenerated1 />
== Градови побратими ==
Велики Варадин је побратимљен са следећим градовима<ref>{{cite web|url=http://www.oradea.ro/index.php?option=com_weblinks&view=category&id=142&Itemid=87 |title=Site-ul oficial al primăriei municipiului Oradea |publisher=Oradea.ro |date = 29. 1. 2009. |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>:
*
*
*
*
*
*
== Галерија слика ==
<gallery>
Слика:Catedrala Catolica.jpg|Римокатоличка катедрала
| |||