Павле Раденовић — разлика између измена

Током [[август]]а [[1415]]. године на [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао се [[сабор]] краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]] напали Павла и тешко га ранили, а његовог сина [[Петар I Павловић|Петра]] и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили. Заверу су организовали сам краљ [[Остоја Котроманић|Остоја]] и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом, оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану, Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића, који су се надали [[Олово (град)|Олову]], које се налазило уз њихове поседе, али се од тог плана одустало и Петру су остављени очеви поседи. Целом чину је присуствовао и посланик [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] [[Никола Гучетић]] и [[Влатко Тумурлић]]. Сам Павле је убрзо умро од последица рана које је задобио, али је зато Петар пуштен да се врати на породични посед и настави управљање њиме. Као сведок овог напада Петар је за смрт свога оца директно окривио Сандаља, што је целокупни [[Југоисток|југоисточни]] део [[босна и Херцеговина|данашње Босне и Херцеговине]] гурнуло у рат између [[Павловићи|Павловића]] са једне и Сандаља односно [[Косаче|Косача]] са друге стране. Највећа последица овог жестоког сукоба за који је деловало да се може окончати само потпуним уништењем једних или других било је директно укључивање [[Османлије|Османлија]] у њега, прво на страни Павловића, а потом и на Сандаљевој страни, иако су они ''-{[[de facto]]}-'' радили искључиво за себе и постепено освајали делове краљевине Босне. Сам сукоб се временом смирио, тако да су обе породице практично нестале са [[Османлијско освајање Босне и Херцеговине|османлијским освајањем Босне и Херцеговине]].

са [[жупа]]мажупама: [[Врм]], [[Жупа Требиње|Требиње]], [[Рудине]] и [[Фатница]].