Петар Охмућевић — разлика између измена

'''Петар''' ('''''Педро''''') '''Охмућевић''' ('''''Гргуревић''''') је био [[адмирал]] шпанске ''„[[Шпанска армада|Непобедиве армаде]]“'' са краја [[16. век|-{XVI}- века]]а чија је породица пореклом била са простора некадашње [[краљевина Босна|краљевине Босне]]. Познат је по томе што је за његове потребе направљен први [[илирски грбовник]] тзв. ''[[Охмућевићев грбовник]]'' чији је циљ био да докаже припадност његове породице [[Јужни Словени|јужнословенском]] племству.

У служби [[списак владара Шпаније|краља Шпаније]] пропутовао је цео тада познати свет од [[Португалија|ПортугалаПортугалије]] до [[Индија|Индије]], а [[1588]]. године је предводио дванаест ратних бродова у походу на [[краљевство Енглеска|краљевину Енглеску]]. Племство му је потврђено [[1594]], а умро је [[1599]]. године у [[Лисабон]]у.

Захваљујући својим способностима, Петар је напредовао у морнаричкој служби и постао један од адирала ''Непобедиве Армаде'', али га је у даљем напредовању на друштвеној лествици спутавала чињеница да није припадао племству. Да би добио статус племића, Петар је морао да докаже припадност својих предака племству и по мушкој и по женској линији, бар четири генерације уназад, као и то да су сви они рођени у [[Католичка црква|католичким]] браковима, да у породицама није било [[јерес|јеретика]] и [[муслимани|муслимана]]. Због тога је Петар, као и многи други имућнији људи свог доба, решио да [[Фалсификат|фалсификује]] своје племићко порекло, везујући га за личност [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Душан|Душана Силног]] ([[краљ]] [[1331]] — [[1346]], [[цар]] 1346 — [[1355]]1346—1355). Он је свој рад започео [[1584]]. године када му је [[бискуп]] Босне дон Антун издао [[Повеља|повељу]] којом потврђује племенито порекло његове породице. После тога он је успео да прикупи још четири сличне повеље које су то потврђивале и доказивале племство његове породице.

Према њима, Петровом далеком претку Хрељи (Охмућевићу) је цар Душан [[1349]]. године доделио племство и дао на управу [[Костур (град)|Костур]], [[Прилеп]] и још неке поседе на подручју данашње [[Република Македонија|Македоније]], а као сведоци који су присуствовали овом чину наводе се [[лазар Хребељановић|кнез Лазар]] ([[1371]] — [[1389]]), [[вукашин Мрњавчевић|краљ Вукашин]] ([[1366]] — 13711366—1371) и [[Вук Бранковић]]. После Душанове смрти, Хреља је бранио младог [[стефан Урош V|цара Уроша]] (1355 — 1371) од насртљивих [[Мрњавчевићи|Мрњавчевића]], чиме се истакнуто [[витез|витештво]] у породици. Сам Хреља је био ожењен Видосавом [[Балшићи|Балшић]] са којом је добио сина Гргура по коме су се Охмућевићи називали још и ''Гргуревићи''. Он се након Османлијског продора у Македонију (1371), повукао на породичне поседе у који су се налазили на простору данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и његов директни потомак био је Петар.

Проблема у овој [[Генеалогија|генеалогији]] било је много са становишта данашње [[Историја|историјске науке]], али је она крајем [[16. век|-{XVI}- века]]а у далекој Шпанији, у којој је по неко кроз маглу чуо за Душана, деловала веома аутентично. Први проблем је лежао у чињеници да је [[Хреља Охмућевић|Хреља]] односно ''Реља'' на кога се Петар позива умро у својој [[Задужбина|задужбини]] [[Рилски манастир|Рилском манастиру]] [[1342]]. године као [[монаштво|монах]] без потомака. Поред тога наведени сведоци у том тренутку нису играли никакву или скоро никакву улогу на српском двору.