Римска легија — разлика између измена

Савремени еквивалент легије као војне јединице по величини, односно броју припадника, би отприлике била једна бригада. Једна легија се обично територијално везивала за једну римску провинцију у којој се бринула за њену безбедност и војну одбрану, али је такође значајан број примера мобилности легија што је било нарочито изражено током римских војних кампања и [[рат]]ова. Тако је на пример легија под називом ''-{[[Legio VI Ferrata]]}-'' пратила [[Гај Јулије Цезар|Цезара]]а (100 - [[44. п. н. е.]]) од [[Галија (област)|Галије]], преко [[Хиспанија|Хиспније]] и [[Балканско полуострво|БалканаБалкан]]а до [[Египат|Египта]], а након његовог убиства служила је и у подручјима која данас носе име [[Мала Азија]] и [[Блиски исток]]. Римска војска је бројала 60 легија у времену успона и око 18 легија у време криза. Са преласком [[Римска република|Римске републике]] у [[Римско царство]], римска војска је професионализована, а структура легије је претрпела велике промене.

У почетку су састав легија чинили искључиво неожењени грађани Рима стари од 17 до 46 година који су могли да приуште трошкове наоружавања. Легије су се формирале са почетком годишњих војних кампања и у саставу су имале око 3.000 пешака и 300 коњаника <ref>[[Полибије]], [[Хисторије]], VI, 20, 8-9</ref> који су били подељени у групе од по 1000 пешака и 100 коњаника. Појединачне формације пешака и коњаника имале су своје [[командант|командирекомандир]]е; ''-{[[tribunus militum]]}-'' за пешаке и ''-{Basileus}-'' за коњанике. ''-{Basileus}-'' ([[краљ]] на [[грчки језик|грчком језику]]) је био [[командант]] легије и између осталог, одговоран за њено распуштање након војне кампање у датој години. Легије су се тада бориле углавном у збијеној формацији [[Хоплитска фаланга|фаланге]] <ref>[[Тит Ливије|Ливије]], [[Аб Урбе Кондита]], VIII, 8, 3. </ref>. Оваква је формација била успешна на равном терену али не и на брдовито-планинском, па је због тога [[римска војска]] трпела поразе у борбама против [[Самнити|Самнита]] <ref>''-{Cornell}-'' (1995) 354 </ref> на терену данашње централне [[Италија|Италије]]). Значајне тактичке-формацијске промене су морале да се примене како би легија била војно ефикасна и на таквим теренима. Рим је брзо увиђао своје слабости и хитно налазио решења, не устручавајући се ни од преузимања тактике, модела и иновација својих противнника.

# прва класа, ''-{classici}-''са годишњим приходима од више од 100.000 [[сестерцијРимски новац|сестераца]]; 80 [[центурија]] пешака, од тога: 40 центурија мушкараца старости од 45 година и више из чијих редова се бира градска полиција и 40 центурија мушкараца старости 17-45 година, будућих војника.

* ''-{[[хастати|hastati]]}-'',

* ''-{[[принципи|principes]]}-''

* ''-{[[тријарији|triarii]]}-''

Групе су се разликовале према ратничком искуству њихових припадника и према економској моћи. У Римској републици, барем у почетку, сваки војник морао је сам да набавља своју опрему. У пешадији су ''-{[[тријарији|triarii]]}-'' били најбоље опремљени а ''-{[[accensi]]}-'', будући да су били из пете класе грађана, најслабије.

Ни ''-{[[velites]]}-'' нису имали оклоп али су располагали донекле бољом опремом; имали су дрвене округле штитнике, пречника око 90 -{cm}- <ref>-{Mommsen, Theodor. The History of Rome, Book III: From the union of Italy to the subjugation of Carthage and the Greek states.}-</ref>, мања копља, кратак [[мач]] и бодеж. Били су препознатљиви по вучјој кожи коју су носили на леђима и вучјом главом на врху шлема.

* У првој линији су били ''-{hastati}-'', најмлађи и најнеискуснији борци. Били су наоружани ''-{Hastati}-'' кратким копља за бацање и тешким копљем <ref>-{Smith, William. A Dictionary of Greek and Roman Antiquities. Little, Brown, and Co.. pp. 172. ISBN 978-0-89341-166-4.}-</ref>. Носили су лагани оклоп (од коже или са [[метал]]ним плочама на прсима), штит који је досезао до појаса, кратак мач и бодеж.

''-{Hastati}-'' су затим попуњавали простор који су претходно држали ''-{velites}-''. Имали су копља која су бацали на непријатеља са удаљености од 10 до 30 метара пре упуштања у борбу прса у прса. Ако ''-{hastati}-'' не би направили пробој, поступак се понављао са ''-{principes}-'' <ref>-{Penrose, Jane. Rome and Her Enemies: An Empire Created and Destroyed by War. Osprey publishing, 33. strana. ISBN 978-1-84176-932-5.}-</ref>. Ретко се дешавало да и ''-{triarii}-'' морају да учествују у боју, онда су користили пробојна копља дуга око 3 метра и наступали у редовима попут [[Хоплитска фаланга|фаланге]].

Коњицу су формирали ''-{[[equites]]}-'' и помоћне јединице [[Италски народииталици|Италика]] који су још чинили и лаку пешадију и стрелце. Коњица је била опремљена лагано, са округлим штитом, дугим мачем и неким од копаља. У време Републике, Легије су имале по 4200 легионара, подељених у мануполе од по 120-150 људи (''-{hastati}-'' и ''-{principes}-'') и по 60 ''триарија''; коњица је била подељена у ''-{turmae}-'' од по 30 коњаника којима су командовали ''-{decurioni}-''.