Самопотапање немачке Океанске флоте у Скапа Флоу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 6:
„''Малена [[крстарица]] „Кардиф“ (енг. „HMS Cardiff“), теглећи привезани балон води велики немачки [[бојни крсташ]] „Зајдлиц“ (нем. SMS „Seydlitz“) на челу колоне између наших линија. Редом пролазе -„Дерфлингер“ (нем. „SMS Derfflinger“), „Фон дер Тан“ (нем. „Fon der Tann“), „Хинденбург“ (нем. SMS „Hindenburg“), „Молтке“ (нем. SMS „Moltke“) – као на паради. Ниско [[Сунце]] се одражава на њиховим отрцаним боковима. Њихови огромни непомични топови пролазе један за другим. То је призор из наших снова, призор за краљеве! Та дуга, ниска глатка чудовишта, која смо приказивалу у пламену ккао бљују ватру и бес, плове попут мирољубивих трговачких бродова по мирном мору. Дуги низ [[бојни брод|бојних бродова]], на челу са [[бојни брод|бојним бродом]] „Фридрих дер Гросе“ (нем. SMS „Friedrich der Grosse“), на коме се вије застава адмирла фон Ројтера (нем. von Reuer) који је командовао целом флотом, „Кениг Алберт“ (нем. SMS „König Alber“), „Кајзер“ (нем. SMS„Kaiser“), „Кронпринц Вилхелм“ (нем. SMS „Kronprinz Wilhelm“), „Кајзерин“ (нем. SMS „Kaiserin“), „Бајерн“ (нем. SMS „Bayern“), „Маркграф“ (SMS „Markgraf“), „Принц Регент Луитполд“ (нем. SMS „Prinz Regent Luitpold“), „Гросер Курфирст“ (нем. SMS „Grosser Kurfürst“) следе у формације – моћни на изглед, опасни у бици, бедни у поразу ...''“
Ту је било сажаљевања али и љутње, стида и презира према морнарици која се толико била понизила. У ствари, многи официри бритнаске [[Велика флота|Велике флоте]] су се надали у потаји да ће немачка Океанска флота стићи у [[Скапа Флоуу]] грмећи из топова. [[Контраадмирал]] [[Дејвид Бити]], командант
Британски морнарички официри су остали напросто запањени када су се попели на немачке ратне бродове – бродови прљави, посаде такође, утучене, зловољне, ни трага дисциплини. Многи немачки поморски официри су били скинули царске ознаке са униформи. И том призору апсолутне потиштености један британски официр је успео да нађе разлог зашто је то тако: „''По изјави једног од људи са „Зајдлица“, морнари су радије одлучили да побуне но да се опет боре после тешких губитака које је брод претрпео у бици код [[Јиланд]]а''“.
Ипак, то је била прелазна фаза а коначна слика потпуног и, по немачку ратну морнарицу бедног, слома. Како су пролазили месеци у [[Скапа Флоу]]у се расположење Немаца постепено мењало. [[31. мај]]а [[1919]]. године прославили су трогодишњицу битке код
Како се приближаво рок истицања примирја и ратификација одредби Версајског мировног уговора о морнарици, [[адмирал]] [[фон Ројтер]] се у споразуму са [[Берлин]]ом припремао за једну „офанзивну акцију“ која је преостала његовој разоружаној непокретној флоти – самоубиство самопотапањем.
Ништа не слутећи да
У 10:20 часова,
„''Био је то величанствен призор“, забележио је један од официра немачког разарача. „По целом простарном заливу бродови су били у различитим фазама тоњења ... После свих непријатности предаје, Океанска флота је лежала мртва на дну од сопсвене руке. Њене посаде су ипак добиле своју последњу битку. Њене бродове неће делити победници.'' “
Британци су, наравно, реаговали подругљивим сарказмом и презиром према ономе што су са правом сматрали немачким вероломством. Али за немачку ратну морнарицу
Расправе на ту тему ће пламтети годинама, али у духу изјаве [[вицеадмирал]]а [[Рајнхард Шер|Рајнхарда Шера]] није било сумње да догађај у
== Литература ==
|