Црква Свете Петке у Станичењу — разлика између измена

'''Црква Св. Петке''' у [[Станичење|Станичењу]] или познатија као црква [[Света Петка|Свете Параскеве]] је најстарија [[црква]] у [[Пиротски управни округ|Пиротском округу]] која је пре била позната под именом црква [[Свети Никола|Светог Николе]]. [[Црква]] 1967.е године постаје [[Списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]].<ref>{{СК-САНУ|Линк=785|Име=Црква Св. Петке у Станичењу}}</ref> Њу је 1972.-е године обишао [[Радивоје Љубинковић]] (1910-19791910—1979), научни саветник Археолошког института у [[Београд]]у и касније су од 1974.-е до 1977.-е вођени истраживачки радови на том [[Археолошко налазиште|локалитету]] на основу чега ће уследити конзервирање [[Архитектура|архитектуре]] и [[Фреска|фресака]] 1979.е године. Финалну конзервацију и рестаурацију живописа извршила је у периоду од 1975.-e до 1978.-е године, [[Зденка Живковић]], сликар конзерватор из [[Београд]]а. Налази се у околини [[Пирот]]а, око 10 километара ка западу, у подножју [[Белава|планине Белава]]. Подигнута је на уздигнутој заравни над обалом [[Нишава|Нишаве]], на прилазу селу [[Станичење]], недалеко од ушћа [[Темштица|Темштице]]. Иако се налази недалеко од главног пута који води од [[Софија|Софије]] ка [[Ниш]]у, [[Станичење|станичењска]] [[црква]] је дуго остала непозната научној јавности. У фреско-натпису, исписаном на западном [[зид]]у изнад [[Врата|улаза]], забележено је да су Арсеније, Јефимија, Константин и још неки чланови, чија су имена избрисана, сазидали и осликали [[црква|цркву]] 1331-1332. године, у време [[Бугарска|бугарског]] цара [[Јован Александар|Јована Асена]] ([[Бугарски језик|буг]]. ''Иван Асен'') и [[видин]]ског господара [[Белаур]]а. [[Нартекс|Припрата]] са отвореним [[дрво|дрвеним]] [[трем]]ом који је додат и изграђен је у [[19. век|XIX веку]]. <ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Уводно разматрање, pp. 7-8''</ref>

Без сумње, најстарија [[црква]] у [[Понишавље|понишављу]] је [[црква]] [[Свети Никола|Св. Николе]], касније [[Света Петка|Св. Петке]] или како тамошње [[становништво]] воли да је зове [[Света Петка|Св. Парасакеве]] у [[Станичење|Станичењу]]. У фреско-натпису, исписаном на западном [[зид]]у изнад [[врата|улаза]], забележено је да су Арсеније, Јефимија, Константин и још неки чланови, чија су имена избрисана, сазидали и осликали цркву 1331-1332. године, у време [[Бугарска|бугарског]] [[цар]]а [[Јован Александар|Јована Асена]] и [[видин]]ског господара [[Белаур]]а. Наведене особе са фресака су у доба радова и изградње [[црква|цркве]] већ били покојни па је радове привео крају њихов син, [[властелин]] вишег ранга, заједно са својом женом чије име нам је остало непознато због оштећења на [[зид]]у које је уништило део [[Фреска|фресака]]. [[Јован Александар]] (1331-13711331—1371) је владар који се помиње у натпису, који је носио име Асен као своје друго породично име. [[Белаур]] је био један од најмоћнијих бугарских [[Бољари|бољара]] и ујак цара [[Јован Александар|Јована Александра]], против кога је устао на оружје 1331.-е године и оцепио део државе око [[Видин]]а и тока [[Дунав]]а. [[Стефан Душан|Цар Душан]] га, у аутобиографској белешци за свој [[Душанов законик|Законик]], помиње као једног од седам владара који су угрозили [[Србија|српску државу]], мислећи на значајну победу у бици код [[Ћустендил]]а ([[Бугарски језик|буг]]. Велбъжд) 1331.-е године, извојевану против [[Бугари|Бугара]] и њиових савезника. Касније дозидана [[нартекс|припрата]] и анекс са јужне стране [[црква|цркве]] нису сачувани. [[Нартекс|Припрата]] са отвореним [[дрво|дрвеним]] [[трем]]ом подигнута је у [[19. век|XIX веку]]. <ref name="sajt">[https://sites.google.com/site/stanicenjers/contact-us/crkva-svete-petke Станичење - место са ког се виде звезде]</ref>

О цркви [[Свети Никола|Сцетог Николе]] у [[Станичење|Станичењу]] нема писаних споменика у средњовековној историјској грађи. У трагању за евентуалним изворним подацима изнета је претпоставка да се [[црква]] под својом новом [[храм]]овном посветом [[Света Петка|Светој Петки]] [[Трново|Трновској]] помиње у једном [[Турска|турском]] документу из времена владавине [[султан]]а [[Мехмед III|Мехмеда III]] (1595-16031595—1603). За касније раздобље, у неколико историјских извора забележене су изјаве које осветљавају судбину [[црква|цркве]] у [[Станичење|Станичењу]] крајем [[18. век|XVIII века]] и у првим деценијама [[19. век|XIX века]]. Забележено је сећање [[Станичење|станичењског]] проте Алексе Минчића који наводи: <br />