Колективна интелигенција — разлика између измена

Наjбољи део целе приче jе што неки савремени неуробиолози, као што jе [[Томас Сили]], сматраjу да jе понашање пчелињих роjева изузетно подсећа на оно што се одиграва у мозговима [[примата]]. У своjоj недавно обjављеноj књизи [[Пчелиња демократиjа]], новине [[Princeton]] унуверзитета, истиче да би некоме овакво поређење можда могло да делуjе бизарно пошто су роjеви и мозгови краjње различити биолошки системи чиjе се подјединице – пчеле и неурони – диjаметрално разликуjу. „Међутим, ако роj пчела посматрамо као 1,5 килограм пчела коjе одлучуjу, а мозак као масу неурона, такође тешку 1,5 килограм, коjа такође одлучуjе, онда испада да су ови природни системи заправо изузетно слични пошто су и jедан и други обликовани кроз процес природне селекциjе као сазнаjне jединице способне да прихвате и процесуираjу информациjе са циљем доношења одлуке.“ Штавише, према [[Томас Сили|Томасу Силију]], и роjеви и мозгови су демократски системи одлучивања лишени централне фигуре (лидера) у одлучивању коjа поседуjе синоптичко знање и изузетну интелигенциjу и коjа усмерава све остале у наjбољем правцу деловања. Уместо тога, и у мозговима и у роjевима, процес одлучивања jе широко распршен на ансамбл релативно малих jединица за процесуирање информациjа, од коjих свака поседуjе миниjатуран део укупне количине информациjа употребљених приликом доношења коначне одлуке. Тешко jе отети се утиску,.<ref>Томас закључуjеСили.2010.Пчелиња демократија. Принстон</ref>

== референце ==

{{рефлист}}

Закључак аутор [[Пчелиња демократиjа|Пчелиње демократиjе]], да jе природна селекциjа организовала пчелиње роjеве и мозгове примата на интригантно сличне начине како би изградила првокласне групе за доношење одлука сачињене од скупа слабо информисаних и сазнаjно ограничених jединица.