Енрико Дандоло — разлика између измена

Дандоло је прву важну политичку улогу током кризних година, [[1171]]. и [[1172]]. У марту [[1171]]. византијска управа је одузела имовину хиљадама Венецијанаца који су живели на њеној територији, а затим их све и заробила. Воља народа је натерала дужда да сакупи казнену експедицију, која се распала када је избила епидемија почетком [[1172]]. Дандоло је био део експедиције коју је предводио дужд током 1171—1172. Одмах по повратку у Венецију, дужда је убила разјарена руља, али је Дандоло избегао одговорност и касније је постављен на место амбасадора у [[Цариград]]у, у време када је Венеција безуспешно покушавала да постигне дипломатско разрешење спора са Византијом. Уместо Дандола у [[Цариград]] је послат други амбасадор да настави преговоре. Преговори су били прекинути, обновљени су тек 20 година касније и завршени су споразумом [[1186]]. Неуспех у преговорима и сам боравак у Цариграду, створили су у Дандолу мржњу и неповерење према Византији.

На чело [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког похода]] постављен је [[Бонифације Монфератски]] (маркиз Монферата), а намера је била освајање [[Египат|Египта]]. Крсташи су се договорили са Млечанима да их они превезу до Египта тако да је место окупљања за већину била Венеција, док је само мали број крсташа кренуо директно из Француске. Договор који је постигнут са млетачким дуждом био је да се Млечанима плати да пребаце до [[Египат|Египта]] 30.000 војника и 4.500 коња са ратном опремом и залихама, као и њихово учешће у подели освојених територија.