Болнице у Народноослободилачком рату — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Oprema partizanskih bolnica.JPG|десно|мини|350п|Део опреме партизанских болница изложен у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]]
'''Болнице у [[НародноослободилачкиНародноослободилачка ратборба народа Југославије|Народноослободилачком рату]]''' су здравствене установе формиране у току оружане борбе у циљу лечења и неге рањеника и болесника. Одиграле су значајну улогу омогућивши враћање у борбу хиљада рањеника и болесника.
 
У току НОБ-а су угланом постојала два основна типа болница:
Ред 13:
Болница у [[Ужице|Ужицу]] једна је од првих и веома значајних у [[1941]]. години. У њу су упућивани сви рањеници и болесници са слободне територије, тако да их је било 700—1.000 (укљућујући и болнице у [[Пожега|Пожеги]] и [[Чачак|Чачку]]). Ова болница евакуисана је крајем новембра на [[Златибор]].
 
Болница у [[Жабљак]]у организована је крајем новембра [[1941|1941.]] и постојала је око шест месеци. Кроз њу је прошло око 500 рањеника и болесника.
Болница у [[Фоча|Фочи]] од краја [[јануар]]а до [[мај]]а [[1942|1942.]], поред осталог, збринула је борце промрзле у [[Игмански марш|игманском маршу]].
 
У [[Грмеч]]у болнице су играђене у другој половини [[1942|1942.]] код [[Добра Вода|Добре Воде]] и код села Ластаве.
 
Болница Јасиковац на планини [[Клековача|Клековачи]] била је активна од друге половине [[1942|1942.]] до [[13. фебруарафебруар]]а [[1943]]. хоспитализовала је око 700 болесника и рањеника.
 
У [[Шековићи]]ма болница ради од септембра 1941, а у [[Доња Трнова|Доњој Трнови]] у источној [[Босна (област)|Босни]] од пролећа 1943.
 
Болница у [[Петрова гора|Петровој гори]], је прва територијална болница у Хрватској, почела је да се гради крајем септембра 1941. (одржала се до краја рата) са одељењима: [[Купињак]], [[Перна]], [[Дуњак]], [[Збјег]], [[Скрад (вишезначна одредница)|Скрад]], [[Слуњ]], која су понекад деловала као самосталне мање болнице.
 
Болница на [[Бијели потоци|Бијелим потоцима]] на планини [[ПљешивицаПљешевица|Пљешивици]] у [[Лика|Лици]] организована је 1942. као и друге болнице у Лици ([[Трновац (Госпић)|Трновац]], [[Турјански]], [[Крбавица]], [[Подлапац]], [[Дрежница]], [[Добро Село]]) и [[Банија|Банији]].
 
Болнице у саставу босанскопетровачког болничког басена оргонизоване су у другој половини 1942. у [[Босанска крајинаКрајина|Босанској крајини]] већином као болнице одређеног профила (за тешке, лаке, заразне рањенике и болеснике, реконвалесценте итд. — болнице Орашевац, Јасиковац, Дринићи, Слатина, Шобутовац, Бјелај, Суваја, Скакавац, Смољане, Мишљеновац) укупног капацитета 1.000 до 1.500 лежаја.
 
Позната болница у [[Македонија|Македонији]] била је на планини [[Кожуф]]у — [[Влашки Колиби]]са хируршким (50—70 лежаја), интерним (30 лежаја), заразним одељењем и одељењем за оболеле од туберкулозе. У току завршних операција у централној Македонији [[1944|1944.]] формира се у селима Горњи Врановци и Горње Јаболчиште болница Главног штаба НОВ и ПО Македоније, у којој је пружена помоћ више од 800 рањених и болесних бораца.
 
Тајне болнице грађене су првенство на просторима на којима, због већег броја непријатељских упоришта одн. комуникативности терена, нису могли применити други начини збрињавања повређених и оболелих. За њих је знао веома мали број људи, заправо само онолико колико је било неопходно за рад болнице, а рањеници и болесници су примани с посебним мерама предострожности (ноћу преко јавки кад их је преузимало болничко особље, дању са завезаним очима и сл.). Приликом изградње водило се рачуна да буду што је више могуће прилагођене околини, тако да се нису примећивале ни са удаљености од неколико корака, обично у шумама или на другим погодним местима.
Ред 35:
Међу најпознатије болнице у [[Словенија|Словенији]] у првом реду спада ''Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски рог'' са десетак одељења Јелен Брег, Јелен Жлеб, Пуглед, Сподње Лшће, Згорње Лашће, Стари Лог, Винице, Јелен Дол и Лесен Камен, у кругу пречника 10-15 -{km}- са укупним капацитетом од око 300 лежаја. Сличне су биле и болнице на [[Похорје|Похорју]], али су ове биле делом укопане у земљу.
 
Карактер тајности био је мање изражен у [[Славонија|Славонији]] на [[Равна Гора (Славонија)|Равној Гори]], [[Папук]]у и [[Крндија|Крндији]] уз које су обавезно копана и подземна склоништа за смештај рањеника и болесника у случају непосредне опасности. Крајем [[1943|1943.]] било је око 25 таквих болница са капацитетом од укупно 1.000 болесника.
 
Посебан тип тајних болница јесу болнице у [[Срем]]у („'''Ф'''“ — [[Фрушка гора|фрушкогорска]] у селу [[Манђелос]] и у околним селима и „'''П'''“ — [[Посавина|посавска]] у селу [[Карловчић]] и околним селима), где су рањеници и болесници били додељени појединим домаћинствима (по 2—3 рањеника и болесника) која су била дужна да за њих изграде тајна склоништа — [[база|базе]].
 
Иако је безбедност тајних болница почивала углавном на тајности, било је и таквих код којох се унапред мислило, већ приликом бирања места за болницу и на могућност одбране. Таква је била [[партизанска болница Фрања|болница Фрања]], једна од болница [[Девети словеначки корпус НОВЈ|9. корпуса]] у близини [[Церкно]]г, саграђена у неприступачној клисури. Имала је цео одбрамбени систем (спољна и унутрашња линија са минским пољима, митраљеским гнездима, те најзад одбраном самих рањеника и болесника.)
 
== Покретне болнице ==
Ред 45:
Покретне болнице, углавном су организоване у јединицама због сталних покрета и потребе да се рањеници и болесници што пре збрину. Статут санитарне службе НОВ и ПОЈ усвојен на Петровачком конгресу у септембру [[1942]]. године, предвиђао је се при свакој [[Дивизије НОВЈ|дивизији]] оснује покретна болница са хируршким, интерним и заразним одељењем. Карактер покретних болница имале су каткад и бригадне амбуланте, које су повремено са собом водиле десетине рањеника и болесника. За време покрета и болесници су се кретали било пешице, на коњима, вожени на колима (изузетно аутомобилом или железницом) или ношени на носилима.
 
Највећа и најважнија покретна болница у току НОР-а је [[Централна болница НОВЈ|Централна болница Врховног штаба НОВОЈ]], формирана у току [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], са око 3.500—4.000 рањеника и болесника. Због ње је у близини [[Прозор]]а у фебруара [[1943|1943.]] вођена чувена битка за рањенике.
 
Поред наведених болница у земљи известан број партизанских рањеника, око 12.500 био је лечен и у савезничким болницама у [[Италија|Италији]] и на [[Малта|Малти]].