Моравскопанонска мисија — разлика између измена

На државном плану овај период је обележен успоном [[Византијска култура|византијске културе]] и обновом [[Цариградски универзитет|цариградског универзитета]], за шта су најодговорнији [[цезар Варда]] који је био Михајлов саветник и ''-{[[de facto]]}-'' савладар и један од најученијих Византинаца [[Фотије I|Фотије]] ([[858]]—[[867]], [[877]]—[[886]]), који је за потребе напретка Византије преко ноћи замонашен и постављен за [[Цариградска патријаршија|цариградског патријарха]]. Њих двојица су најодговорнији за почетак интензивног ширења хришћанства међу [[Словени]]ма, како на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] тако и у [[Средња Европа|средњој Европи]]. Под индиректним притиском [[Византијск војска|византијске војне силе]] [[Бугарски владари|бугарски каган/кнез]] [[Борис I Михајло|Борис]] ([[852]]—[[889]]) прелази [[864]]. године у [[хришћанство]] и одбацује [[паганизам]], али се за потребе црквене организације окреће [[Рим]]у и [[Папа|папи]], уместо [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у, што покреће низ политичких сукоба између Рима и Цариграда који су се окончали победом Цариграда и уласком бугарске цркве у ред источних хришћанских цркава на сабору у Цариграду [[870]]. године.

Наредна мисија поверена Константину, водила га је међу [[Хазари|Хазаре]] на позив њиховог кагана који је тражио представнике све три [[Монотеизам|монотеистичке]] вере да му изнесу њихове предности, да би одлучио у коју од њих ће превести свој народ. На овом путу му се придружио и Методије и они су се око [[860]]. године упутили у [[Хазарски каганат]] који се простирао између [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] преко [[Крим]]а и [[Херсон]]а. Током боравка на Криму, браћа су открила мошти [[Свети Климент Римски|светог Климента]] ([[88]]/[[92]]—[[98]]/[[101]]), папе са краја [[1. век|-{I}- века]] које су понели са собом. Ту се Константин бавио учењем како самаријског дијалекта, тако и готског језика, пошто је открио [[Јеванђеље|јеванђеља]] и [[псалтир]] који су писани на готском језику, руским словима<ref name="СЈИ">[[Светозар Николић]], ''„Старословенски језик -{I}-“'', Требник, [[Београд]],. [[{{page|2002]]. ISBN |978-86-23-70056-9.|pages=}}</ref>. Браћа су своју мисију међу Хазарима успешно обавила и према белешкама њихових [[Житије|житија]] јасно указала на предности хришћанства над [[Јудаизам|јудаизмом]] и [[ислам]]ом, после чега су се [[861]]. године вратили у [[Византијски Цариград|Цариград]].

Он се после Рима вратио у средњу Европу, али се већ [[881]]. године упутио ка [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у. У византијској престоници су га лепо дочекали патријарх Фотије и нови цар [[Василије I|Василије -{I}-]] који су га подржали у његовим настојањима и деловањима и он се [[882]]. године преко [[Хадријанопољ]]а, [[Филипољ]]а, [[Сердика|Сердике]], [[Ниш]]а, [[Београд]]а, [[Сирмијум]]а и [[Дунавски Вишеград|Вишеграда]] вратио у Великоморавску кнежевину.

Најзначајнији домети њихових ученика одиграли су се на Балканском полуострву на коме су они лепо примљени и наставили свој рад. У Великој Бугарској основане су „Преславска“ и „Охридска школа“. [[Бугарски владар]] [[Борис Михајло]] који је увео хришћанство у своју државу, прихватио је [[886]]. године Климента и Наума и упутио их да наставе свој рад, [[Климент Охридски|Климент]] у [[Охрид]]у, а [[Наум Охридски|Наум]] до [[893]]. године у [[Плиска|Плиски]] и [[Преслав]]у, после чега је и он након окончања политичких трзавица и повратка [[Паганизам|паганизма]] под [[Владимир (каган)|Владимиром]] ([[889]] — [[893]]) прешао у Охрид. Завршни чин деловања мисије у [[Бугарска|Бугарској држави]] одиграо се на великом народном сабору [[893]]. године на коме је поново одбачено паганство, а до тада званични [[грчки језик]], замењен [[Староцрквенословенски језик|словенским језиком]] писаним [[Ћирилица|ћирилицом]] <ref name="Водич" />. Сматра се да су у периоду од [[886]]. до [[893]]. године по једнима<ref name="Водич"> Драган Брујић, ''„Водич кроз свет Византије“'', [[Београд]],. [[{{page|2005]]. ISBN |978-86-85275-04-3.|pages=}}, Приступљено 13. 4. 2013.</ref> или почетком [[10. век|10. века]]а по другима<ref name="СЈИ" />, на простору Бугарске државе ученици [[Солунска браћа|Солунске браће]], највероватније Климент, створили друго словенско писмо [[Првобитна ћирилица|ћирилицу]], којој су то име дали у спомен на њиховог учитеља и творца глагољице Константина Филозофа који је у монаштву узео име ''Ћирило''.

Поред Бугарске државе, значајан ослонац словенској писмености на Балканском полуострву створен је на простору византијске [[Далмација|Далмације]]: у залеђу [[Дубровник]]а, [[Истра|Истри]] и посебно на острвима [[Крк (острво)|КркКрку]]у, [[Црес]]у и [[Лошињ]]у, одакле се [[глагољица]] у [[13. век|13. веку]]у пренела и на подручје суседне [[Сењ]]ске бискупије, а касније и у приморске градове, где су у [[14. век|-{XIV}-]] u [[15. век|15. веку]]у настале писарске радионице из којих су потекла значајна дела. Без обзира на то што је богослужење на словенском језику осуђено и забрањено на Сабору у [[Сплит]]у [[1061]]. године, [[глагољица]] се, захваљујући ''поповима глагољашима'', међу [[Хрвати]]ма одржала доста дуго, понегде и до [[Други светски рат|-{II}- светског рата]]. Богослужење на словенском језику се током [[10. век|10. века]]а проширило међу [[Срби]]ма, а крајем истог века и међу [[Руси]]ма чији се кнез [[Владимир Велики|Владимир]] ([[980]]—[[1015]]) крстио [[988]]. године у [[Херсон]]у.

* [[Светозар Николић]], ''„Старословенски језик -{I}-“'', Требник, [[Београд]],. [[{{page|2002]]. ISBN |978-86-23-70056-9.|pages=}}

* Драган Брујић, ''„Водич кроз свет Византије“'', [[Београд]],. [[{{page|2005]]. ISBN |978-86-85275-04-3.|pages=}}