Бангладешки ослободилачки рат — разлика између измена

Индија је због свог географског положаја и војног антагонизма према Пакистану, као и због економских и социјалних проблема које је узроковао дотицај избеглица на њену територију, снажно подржала Бангладеш, посебно након што је и СССР пружио подршку. Стратешки, независност Бангладеша би за Индију значила један фронт мање за борбу са Пакистаном. Такође ваља поменути да су одређене регионалне владе дале подршку на етничким основама. Дана [[27. март]]а 1971, премијерка Индије, Индира Ганди је изразила пуну подршку своје владе ''борби за слободу''. Бангладешко-индијска граница је отворена да би се допустило ''измученим и застрашеним Бенгалцима'' да нађу склониште у Индији. Владе Западног Бенгала, Бихара, Асама, Мегалаје и Трипуре су успоставиле избегличке кампове дуж границе. Ови кампови су омогућили и регрутовање бораца. Главни штаб бангладешких снага је успостављен у [[Колката|Калкути]] од [[12. април]]а. <ref name=autogenerated1 />

 

 

Пакистанска влада је ухапсила [[Шеик Муџибур Рахман|Муџибура Рахмана]] који је идентификован као најутицајнија бенгалска фигура. Пре него што је ухапшен, шеик Муџибур Рахман је формално и званично прогласио независност, [[26. март]]а. Стога се овај датум сматра Даном независности Бангладеша. Дана [[27. март]]а, [[Зијаур Рахман]], тада армијски мајор (касније председник Бангладеша), објавио је декларацију независности Бангладеша у име врховног вође, Бонгобондуа, преко привременог радио-пријемник у Калургату близу лучког града [[Читагонг]]а. Уз помоћ бенгалских официра, подршку цивила и војно/хуманитарну помоћ из Индије, Бангладеш је брзо формирао редовну војску, као и герилске снаге познате као [[Мукти бахини]] (борци за слободу), наоружану групу коју су чинили углавном млади студенти, радници, сељаци и други цивили. Поред напада на пакистанску војску, Мукти бахини су пружали локалне обавештајне податке и вођство од немерљивог значаја здруженим снагама војсци Бангладеша и Индије, које су напале окупациону војску Западног Пакистана (80.000), раног децембра 1971. године.