Драган Џајић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Сматра се једним од најбољих југословенских фудбалера свих времена.<ref name="rep">[http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1024&Itemid=12 Драган Џајић], www.reprezentacija.rs</ref> [[ФК Црвена звезда#Звездине звезде|Трећа Звездина звезда]], одиграо је 85 утакмица у [[Фудбалска репрезентација Југославије|националној селекцији]], од [[1998]]. до [[2004]]. председник Фудбалског клуба Црвене звезде на чијем се челу налазио преко две деценије у различитим функцијама. Џајић је као тадашњи технички директор Црвене звезде творац најзлатније генерације у историји Црвене звезде, са којом се попео на врх [[Европа|Европе]] [[мај]]а [[1991]], освојивши [[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона]], и света, када је Црвена звезда у незваничном такмичењу за најбољи клуб на планети, освојила [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Тојота куп]], у децембру [[1991]].
 
== Играчка каријера ==
== Биографија ==
Драган Џајић је рођен [[30. мај]]а [[1946]]. у [[Уб]]у од оца Кристивоја и мајке Видосаве. Џајић је у петнаестој животној постао члан Црвене звезде, јер је претходно сјајно играо на једном турниру у [[Ваљево|Ваљеву]] и ловци из великих клубова су га одмах запазили. Када је стигао до прве селекције јуниора, само шест месеци касније пребачен је у први тим. [[Александар Обрадовић (фудбалер)|Александар Обрадовић]] му је указао шансу [[6. мај]]а [[1963]], када је дебитовао у мечу против титоградске [[ФК Будућност Подгорица|Будућности]] с непуних 17 година. Већ у наредној [[Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]] сезони освојио је прву шампионску титулу и постао предводник нове генерације која је три пута узастопно (1968, 1969. и 1970) и још једном 1973. освајала титулу најбољих у [[Првенство Југославије у фудбалу|Првој савезној лиги Југославије]] и четири [[Куп Југославије у фудбалу|Купа Југославије]].
 
За [[Фудбалска репрезентација Југославије|сениорску репрезентацију Југославије]] дебитовао је [[17. јун]]а [[1964]]. у [[Београд]]у, у мечу против [[Фудбалска репрезентација Румуније|Румуније]] (1:2).
Ред 46:
Две сезоне (1975. и 1976) провео је у [[ФК Бастија|Бастији]], где је за француског прволигаша одиграо 80 мечева, вратио се у Београд и у Црвену звезду, чији је дрес последњи пут носио [[28. мај]]а [[1978]]. у [[Мостар]]у. Од репрезентације се опростио [[16. септембар|16. септембра]] [[1979]], у пријатељском мечу против [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентине]] (4:2) на Маракани. За Црвену звезду је одиграо рекордних 590 мечева и постигао 287 голова (од тога 305 првенствених мечева и 113 голова). За репрезентацију је играо укупно 85 пута, а његов рекорд је оборио [[Саво Милошевић]] октобра [[2004]]. године.<ref name="rep"/>
 
== Каријера руководиоца ==
Црвена звезда је Џајићу [[1979]]. понудила улогу техничког директора клуба са које је постигао највеће успехе у историји Црвене звезде, освајање [[УЕФА Лига шампиона|Купа европских шампиона]] и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтиненталног купа]] [[1991]]. Први мандат председника Црвене звезде, од [[1998]]. до [[2002]], у тешким финансијским условима и са неадекватиним играчким кадром, окончао је са две титуле првака и два трофеја у купу, да би прихватио и други мандат на функцији председника.