Шестојануарска диктатура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 11:
Искористивши смрт Стјепана Радића и блокаду рада Народне скупштине, краљ Александар је у краљевској прокламацији објављеној [[6. јануар]]а [[1929]]. објавио да су ''„ти жалосни раздори и догађаји (...) поколебали код Народа веру у корисност те установе“'' те да зато између краља и народа ''„не може и не сме бити више посредника“''. Краљ је укинуо [[Видовдански устав]] и лично преузео законодавну и извршну власт, а за председника Министарског савјета је именовао генерала [[Петар Живковић|Петра Живковића]]. Такође су на неке друге цивилне дужности доведене војне особе, посебно у Хрватској и [[Стара Србија|Старој Србији]]. Народна скупштина је распуштена, забрањен рад свих политичких странака, уведена строга [[цензура]] новина и књига, забрањени сви политички зборови, националне, синдикалне и верске организације, забрањена је употреба националних имена и амблема. Такође је проширен и допуњен [[Закон о заштити државе]] и уведен [[Државни суд за заштиту државе]] при Касационом суду у Београду.
 
Диктатуром је прокламована идеологија ''„интегралног југословенства“'', а име државе је промијењено [[3. октобар|3. октобра]] 1929. године у [[Краљевина Југославија]]. Земља је административно подељена у девет [[бановина]] које нису пратиле историјске границе, са изричитим циљем да се историјске покрајине разбију.{{sfn|Петрановић|1988|pp=190}}
# [[Вардарска бановина]] ([[Скопље]]);
# [[Моравска бановина]] ([[Ниш]]);