Фулхенсио Батиста — разлика између измена

Фулгенсио Батиста Залдивар рођен је 16. јануар 1901. године у месту [[Банес]], покрајина [[Оријенте]], на истоку кубанског острва. Потиче из сиромашне сељачке породице, чији су преци били Шпанци, мулати и Кинези. Отац Белисарио Батиста и мајка Кармела Залдивар били су ветерани рата за ослобођење Кубе од шпанске колонијалне власти. Због лошег материјалног стања, Батиста је рано почео да ради. Ишао је у вечерњу школу, али је у младости волеовеома многоволео да чита. Касније је похађао војне школе, а 1921. године почео је да служи у кубанској војсци.

Батиста је брзо напредовао у војничкој каријери и достигао чин наредника. Први пут је запажен у јавности приликом „наредничке„Наредничке побуне“ 1933. године, када се наметнуо као њен вођа. У тој побуни младих подофицира, уз подршку америчког председника [[Френклин Делано Рузвелт|Рузвелта]], оборен је репресивни режим генерала Мачада. Батиста је тада постао начелник генералштаба кубанске војске. Године 1934. обара председника Сан Мартина. У периоду од 1933. до 1940. године имао је великувелики властутицај, управљајући државим пословима као сива еминенција марионетских председника. Тада је стекао снажну потпору оружаних снага, која ће му многоготово двадесет година касније помоћи да поново дође на власт.

Председник Републике Кубе постао је 10. октобра 1940. године, победившиостваривши нарегуларну регуларнимпобеду на изборима. Победу је остварио као кандидат демократскоДемократско-социјалистичке коалиције, уз подршку комуниста, који су на Куби имали своју партију још од 1926. године. За време првог председничког мандата, Батиста се показао као ефикасан лидер са добрим резултатима у вођењуекономској економске политикеполитици. Такође, формално је увео Кубу у Други светски рат на страни савезника; ипак, Куба до краја рата није узела учешће у оружаним сукобима. Пре него што је постао председник, Батиста је иницирао доношење новог устава 1940. године, којимпо угледу на устав [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]. Њиме је Куба уређена као председничка република с дводомним конгресомКонгресом и саветомСаветом министара, попотчињеним угледу на уставни систем [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]]председнику.

Након истека мандата 1944. године, Батиста по уставу није желеоима право да се поново кандидује за други узастопни мандат, већпа је напустиопустио Кубу и отишао у [[Мајами]], [[Флорида]], САД, —где местоје којекупио ћекућу накони водио угодан живот. Након револуције 1959. године, Мајами ће постати стециште његовихБатистиних присталица који су били изложени прогону на Куби. На месту шефа државе наследио га је политички противник [[Рамон Грау]]. Међутим, чак и тада је наставио да се меша у политички живот Кубе, нарочито након 1948. године, када је у одсуству изабран за сенатора. Убрзо се вратио у земљу, и основао конзервативну Партију прогресивнеуједињене акције (касније Партија уједињенепрогресивне акције) и био изабран у Сенат Републике Кубе.

Ипак, своје диктаторске амбиције Фулгенсио Батиста је отворено показао тек 1952. године, када сеје дефинитивноодлучио вратио на политичку сцену Кубе. Те године одржавали суда се председничкикандидује изборина и Батиста сепредседничким кандидоваоизборима, рачунајући на релативно велику популарност коју је стекао за време свог првог мандата. Међутим, када му је постало јасно да ће изгубити, решио је да преокрене ствари у своју корист и предупреди победу Ортодоксне партије. У јеку изборне кампање, 10. марта 1952. године, у поноћ, у пратњи својих наоружаних присталица, ушао је у гарнизон „Колумбија“ у Хавани и саопштио да је војска преузела власт. Уз то, војска је заузела градскузграду градске радио-станицустанице и главну железничку станицу. Председник Карлос Прио је покушао да пружи отпор, али је на крају морао да затражи азил у мексичкој амбасади. Батиста је овакав потез оправдавао тврдњом да Прио планирао да изведе свој пуч и остане на власти. Већина латиноамеричких држава убрзо је признала Батистин режим, а 27. маја исте године то су учиниле и Сједињене Америчке Државе. Фулгенсио Батиста је тада засео у столицу власти, где ће остати све до краја 1958. године. У међувремену се окружио саборцима и пријатељима из времена „наредничке„Наредничке побуне“, које је распореди на највише позиције у државним и војним структурама.

Млади адвокат [[Фидел Кастро]] тужио је суду Батисту 1952. године и тражио да овај буде осуђен на 100 година затвора због кршења устава. Батиста се, очекивано, није обазирао на тужбу. Фидел и његов млађи брат [[Раул Кастро|Раул]] су 26. јула 1953. године извели напад на касарну „Монкада“ у граду [[Сантијаго де Куба]]. Покушај заузимања касарне је пропао, већина од око 130 завереника је побијена на лицу места, а браћа Кастро завршила су у затвору, осуђени на по 15 година робије. Ипак, убрзо су пуштени на слободу уследпосле опште амнестије политичких затвореника; амнестија је уследила након масовних протеста грађана. По изласку из затвора одлазе у Мексико, где организују револуционарну герилу — „Покрет 26. јул“ (назван по датуму напада на „Монкаду“), у којем су се, поред Фидела и Раула Кастра, истицали [[Че Гевара|Ернесто Че Гевара]], [[Камило Сиенфуегос]] и [[Хуан Мануел Маркес]].

Језгро отпора Батистиној диктатури била је планина [[Сијера Маестра]], где је побуна тињала још од 1953. године. Устаници, њих 82, искрцали су се на кубанске обале искрцали у јахти „Гранма“ 2. децембра 1956. године. Неколико дана касније, упали су у заседу Батистиних снага, пошто су их потказали мештани једног оближњег села. Већина устаника је том приликом убијенапогинула, а сам Фидел се са неколицином преживелих повукао у регион Сиера Маестре. Убрзо су им се придружили борци које су предводили Раул Кастро и Че Гевара. У наредне две године, герилци су успели да успоставе контролу над већим,највећим нарочитоделом руралним,руралних деломподручја земље, док је војска и даље држале градове.

Међутим, герилске снаге наносиле су све веће губитке кубанској војсци. Че Гевара је без борбе ушао у [[Санта Клара (Куба)|Санта Клару]] 29. децембра 1958. године. У ноћи између 31. децембра 1958. и 1. јануара 1959. године, Батиста је потписао декрет којим подноси оставку. У два сата по поноћи, сео јеносећи са својомсобом породицомоко 700 милиона америчких долара, Батиста, њргова породица и четрдесетак сарадника у авионтри иавиона санапустили милионимасу долараКубу побегаои побегли у Доминиканску Републику, одаклегде ћеим сеје касниједиктатор преселитиТрухиљо пружио заштиту. Батиста добија политички азил у Шпанију, премда му није дозвољен улазак у САД. Сутрадан је Че Гевара са својим трупама умарширао у [[Хавана|Хавану]], без и једног испаљеног метка. Фидел Кастро, вођа револуције, тријумфално је ушао у престоницу 8. јануара. 1959. године, стигавши из Сантјага де Куба у пратњи великог броја сабораца.

Батиста је бионеко приморанвреме даживео одена уострву Шпанију,[[Мадеира]] премдаи нијеу добио дозволу за улазакЛисабону, у САД. У Португалији, је неко времегде радио у једном осигуравајућем друштву. Такође је објавио неколико књига. Фулгенсио Батиста умро је у [[Гвадалмина|Гвадалмини]], Шпанија, у 73. години живота, од последица срчаног удара, два дана након што је група атентатора које је послао Фидел Кастро планирала његово убиство.