| опис = Елбрус, фотографија из [[19. век|-{XIX}- века]]а
| висина = 5.642 [[метар]]а
| координате = 43°21′18″С 42°26′21″И
Ред 11:
}}
[[Датотека:Elbrus 3D version 1.gif|300п|мини|Тродимензионални приказ врха Елбрус]]
'''Елбрус''' ({{Јез-рус|Эльбрус}}) је угашени [[стратовулкан]] на [[Кавкаске планине|КавказКавказу]]у чији [[запад]]ни врх (''Западни Елбрус'') са надморском висином од 5.642 -{m}- [[нмв]]. представља највиши врх [[Европа|Европе]]<ref>Данас се узима да границу Европе и [[Азија|Азије]] чини Кавказ односно [[вододелница]] коју он прави и према том схватању Елбрус се налази у Европи, због чега се он данас сматра највишим врхом старог континента уместо увреженог мишљења да је то [[Мон Блан]].</ref> и [[Русија|Русије]]. Други део некадашњег вулканског гротла је [[Исток|источни]] врх (''Источни Елбрус'') са надморском висином од 5.621 -{m}-. Налази се на [[југ]]у [[Европска Русија|европског дела Русије]], недалеко од границе са [[Грузија|Грузијом]] и удаљен је 65 -{km}- од града [[Кисловодск]]а. Данас се на Елбрусу налази велики [[скијашки центар]] са системом [[жичара]] и [[гондола]] које излазе до висине од око 3800 -{m}- нмв. на којој се налазе тзв. ''Дизел'' склоништа. [[Скијање]] на његовим падинама траје током читаве године јер се граница сталног [[снег]]а налази нешто испод 3700 -{m}- нмв.
== Успон на врх ==
Ред 18:
Поред успона уском стазом ка врху, први део успона је могуће прећи и гондолама које прво излазе на висину од око 2.900-{m}- нвм, а потом и на 3.460-{m}- нмв. до станице ''Мир''. Од ње се наставља широка стаза која прати двоседну жичару која излази на око 3.900-{m}- до тзв. ''склоништа Цистерна''.
Успон се даље наставља широким [[Гребен (облик рељефа)|гребенгребеном]]ом, између два [[ледник]]а, покривеним вечитим снегом који је заправо утабана [[скијашка стаза]] који релативно благо води до надморске висине од око 4.157-{m}- на којој се налази склониште ''Пријут 11'' односно ''Дизел склониште'', неколико мањих стамбених [[контејнер]]а и рушевине старог склоништа ''Пријут'' које је страдало у великом [[пожар]]у [[1999]]. године у коме је погинуло неколико [[планинар]]а. Ова висина представља место на коме се поставља последњи [[висински логор]] и са кога се креће на завршни успон ка врху до кога треба савладати још око 1.500-{m}- нмв. Овај сегмент успона је такође могуће прећи и помоћу [[ратрак]]а који превозе како планинаре, тако и љубитеље [[Зимски спортови|зимских спортова]] који се потом спуштају низбрдо до ''склоништа Цистерна''.
Завршни успон који почиње од Пријута наставља да прати гребен чији је нагиб одатле много оштрији и који се полако сужава до ''стене Пастухова'' (највиша тачка до које излазе ратраци) на око 4.670-{m}- нмв. после чега почиње најопаснији део успона током кога је неопходно праћење јарких маркера који обележавају најсигурнији пролаз ка врху због великог броја пукотина у снегу које се налазе на том делу Елбруса. Уска снежна стаза води до под источни врх на око 4.950-{m}- нмв, после чега почиње да га обилази, а сам нагиб успона се опет драстично ублажава.
