Курска превлака — разлика између измена

Курску превлаку је насељавало балтичко племе [[Курони|Курона]]. На југу су мањину чинили [[Немци|Нијемци]], а на сјеверу [[Литванци]]. До [[20. вијек]]а већина Куронаца се [[Асимилација|асимилирала]], тако да је превлака у потпуности била насељена Нијемцима. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] подручје превлаке је припало [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], а њемачко становништво је протјерано. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], на превлаци се развила [[Туризам|туристичка]] дјелатност. Нијемци који су већином потомци некадашњих становника превлаке су најбројнији туристи, посебно у [[Нида|Ниди]], јер њемачким туриситма нису потребне визе за улазак у Литванију.

 

Од [[2000]]. године Курска превлака је на [[УНЕСКО]]-вом [[Светска баштина|попису свјетске баштине]]. Иако је превлака примјер нетакнуте природе, њен јединствени [[екосистем]] је ради утицаја човјека угрожен.