Фулхенсио Батиста — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 39:
Председник Републике Кубе постао је 10. октобра 1940. године, победивши на изборима. Победу је остварио као кандидат Демократско-социјалистичке коалиције, уз подршку комуниста, који су на Куби имали своју партију још од 1926. године. За време првог председничког мандата, Батиста се показао као ефикасан лидер са добрим резултатима у економској политици. Такође, формално је увео Кубу у Други светски рат на страни савезника; ипак, Куба до краја рата није узела учешће у оружаним сукобима. Пре него што је постао председник, Батиста је иницирао доношење новог устава 1940. године, по угледу на устав [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]]. Њиме је Куба уређена као председничка република с дводомним Конгресом и Саветом министара.
Након истека мандата 1944. године, Батиста по уставу није има право да се кандидује за други узастопни мандат, па је подржао кандидатуру свог премијера Карлоса Заиаса. Како је Заиас доживео пораз од Батистиног политичког противника [[Рамон Грау|Рамона Грауа]], Батиста је напустио Кубу и отишао у [[Мајами]], [[Флорида]], САД, где је купио кућу и водио угодан живот. Након револуције 1959. године, Мајами ће постати стециште Батистиних присталица који су били изложени прогону на Куби. Међутим, чак и тада је наставио да се меша у политички живот Кубе, нарочито након 1948. године, када је у одсуству изабран за сенатора.Убрзо се вратио у земљу и основао конзервативну Партију уједињене акције, која је 1950. године преименована у Партију прогресивне акције.
Ипак, своје диктаторске амбиције Фулгенсио Батиста је отворено показао тек 1952. године, када је одлучио да се по други кандидује на председничким изборима, рачунајући на релативно велику популарност коју је стекао за време свог претходног мандата. Међутим, када му је постало јасно да ће изгубити, решио је да преокрене ствари у своју корист и предупреди победу Ортодоксне партије. У јеку изборне кампање, 10. марта 1952. године, у поноћ, у пратњи својих наоружаних присталица, ушао је у гарнизон „Колумбија“ у Хавани и саопштио да је војска преузела власт. Уз то, војска је заузела зграду градске радио-станице и главну железничку станицу. Председник [[Карлос Прио]] је покушао да пружи отпор, али је на крају морао да затражи азил у мексичкој амбасади. Батиста је овакав потез оправдавао тврдњом да Прио планирао да изведе свој пуч и остане на власти. Већина латиноамеричких држава убрзо је признала Батистин режим, а 27. маја то су учиниле и Сједињене Америчке Државе. Фулгенсио Батиста је тада засео у столицу власти, где ће остати све до краја 1958. године. У међувремену се окружио саборцима и пријатељима из времена „Наредничке побуне“, које је распореди на највише позиције у државним и војним структурама.
| |||