Марко Тулије Цицерон — разлика између измена

Имао је већ двадесет и пет година када је [[81. п. н. е.|81]]. п. н. е., пошто су аристократи са Сулом победили, почео своју адвокатску каријеру. Почео је ту каријеру успешно, али се после две године већ морао повући „са здравствених разлога“, а можда више стога што се својом одбраном Секста Роскија (80. п. н. е.) замерио Сули. Опет се дуго и темељито Цицероново образовање наставља. Путује на грчки Исток. У [[Атина|Атини]] Цицерон, који је већ [[88. п. н. е.|88]]. п. н. е. слушао у Риму академичара [[Филон]]аФилона из Ларисе, одлази сада на предавања академичара Антиоха из Аскалона.

Брзо се успео скоројевић Цицерон до конзулата и славе. Али ускоро почиње у Цицеронову животу пад. Политичке прилике се мењају a Цицерон, који се није одликовао неким увек доследним ставом или политичким идеализмом, налази се махом на оној страни која је осуђена на пропаст. Цицерон је [[5. децембар|5. децембра]] [[63. п. н. е.|63]]. године погубио присталице Катилинине. Године [[59. п. н. е.|59]]. п. н. е. повукао се из јавног живота и био је ускоро жртва измењене политичке ситуације. Почетком [[58. п. н. е.|58]]. п. н. е. донет је закон по коме је морао да оде у прогонство у [[Солун]] и [[Драч]] (Dyrrachium) али, већ му је [[57. п. н. е.|57]]. године дозвољено да се врати у [[Рим]]. Цицероново мрачно и потиштено расположење претворило се у одушевљено тријумфовање. Његова брата Квинта послао је Помпеј као свога легата на Сардинију, a сам се Цицерон прихватио адвокатског посла. Покушавао је да наново стекне свој политички углед и улогу. Сарађивао је са сенатским опозиционарима против аграрног закона који је протурио Цезар. Али Цезар је сместа интервенисао и Цицерону је стављено до знања где му је право место и да има да се повинује. Сада је Цицерон најзад схватио свој положај. Хвали [[Цезар]]а у говорима и повлачи се из редова политичких бораца. Започиње велика књижевна дела, пажљиво рађена неких пет година, од 55.—52. п. н. е., дела ''O беседнику, O држави и O законима''. Сва су она везана за политику и филозофију, изван су политичке борбе и у подручју теорије, па опет израз политичког мислиоца Цицерона. Као [[проконзул]] одлази у малоазијску провинцију Киликију где борави од лета [[51. п. н. е.|51]]. до лета [[50. п. н. е.|50]]. године старе ере.

У Риму је настала нова промена — избио је сукоб између Цезара и Помпеја, вође сенатске странке. Цицерон, који се већ једном опекао, дуго се колеба на коју би се страну окренуо. Године 49. најзад одлази у [[Помпеј]]ев табор у Драч. Тако се прикључио формално Помпеју, али за његову странку није чинио ништа. После пораза Помпејева код Фарсала отпутовао је Цицерон у Брундисиј, на територију Цезарову. [[Цезар]] је после победе код Фарсала наставио рат у Египту и Малој Азији. У тешкој неизвесности Цицерон је очекивао његов повратак пуних годину дана. Али и ово време неактивности, не само политичке него и беседничке, користио је књижевник Цицерон. Када се Цезар вратио са Истока, пошао му је Цицерон у сусрет, да га поздрави, али са зебњом. Кајсар га је примио c пуно пажње. Био је то један израз Цезарове програмске благости (clementia Caesaris) према безопасним политичким непријатељима. Отада Цицерон живи мирно и прилично повучено у Риму. Ретко долази у Сенат, a још ређе држи беседе — њих неколико пред Цезаром. То доба политичке неактивности од 47—45. п. н. е., када се много дружи са Вароном и, нарочито, са Брутом, опет је време књижевне продуктивности као и оно од 55—52. г.