Википедија

Максим Исповедник — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 25:
|спорно=За живота осуђен као [[јерес|јеретик]]
}}
'''Максим Исповедник''' ([[581]]—[[662]]) је [[Хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]]. Био [[монаштво|монах]] и византијски [[теологија|теолог]], творац широког теолошког система који обухвата хришћанску мисао од [[Ориген Адамантије|Оригена]] до [[Псеудо-Дионисије Ареопагит|Псеудо-Дионисија Ареопагита]], укључујући и хеленске [[новоплатонизам|неоплатонисте]], попут [[Плотин]]а и [[Прокло|Прокла]].
 
У [[христологија|христологији]], заступао је [[диофизитизам|диофизитску]] позицију (да [[Христос]] има и човечанску и божанску природу) у време када је [[православна црква]], на челу са [[цариградска патријаршија|васељенским патријархом]] и византијским [[цар]]ем, заступала [[монофизитство|монофизитизам]]. Због својих ставова је осуђен као [[јерес|јеретик]] и протеран у изгнанство, где је и умро. Убрзо потом, његово учење је оправдано на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у [[Византијски Цариград|Цариграду]], и проглашен је за [[светац|свеца]].
Ред 31:
== Живот ==
 
Максим је највероватније рођен у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у, иако су неки његови противници тврдили да је рођен у [[Палестина (регион)|Палестини]].<ref>-{George C. Berthold, "Maximus Confessor", Encyclopedia of Early Christianity (New York, Garland Publishing, 1997, ISBN 0-8153-1663-1)}-</ref> Био је племићког порекла, па је још као млад постао високи дворјанин (први секретар или саветник царског сената<ref name="verujem">[http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/maksim_ispovednik_ziztije.htm Житије Максима Исповедника од Авве Јустина], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>) на двору [[византијско царство|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]].<ref>-{"Maximos, St., Confessor", Oxford Dictionary of the Christian Church, ed. F.L. Cross (London, Oxford Press, 1958, ISBN 0-19-211522-7)}-</ref>
 
Око [[615]]. године је напустио јавне функције и постао монах у [[манастир]]у Филипик у Хрисопољу, градићу у близини [[Византијски Цариград|КонстантинопољКонстантинопоља]]а са азијске стране (данас [[Искидар]] у Турској). Током година проведених у Хрисопољу, Максим је постао ''ава'' (односно старешина) манастира.<ref name="CE">[http://www.newadvent.org/cathen/10078b.htm -{Catholic Encyclopedia}-], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> Када је [[Сасанидско царствокраљевство|Персијско царство]] освојило [[Анадолија|Анадолију]], Максим је био приморан да пребегне у манастир близу [[Картагина (град)|Картагине]]. Ту је под старатељством патријарха [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]] почео да изучава [[новоплатонизам|неоплатонизам]] и христолошке списе ([[Григорије Ниски|Григорија Ниског]] и [[Дионисије Ареопагит|Дионисија Ареопагита]]). У Картагини је Максим постао истакнути теолошки писац и веома утицајна духовна фигура у [[Африка (провинција)|Северној Африци]], високо цењен од стране егзарха, а у народу сматран светим човеком.
 
=== Монотелитски спор ===
Ред 48:
{{цитат|Сви крајеви васељене и они који свуда исповедају Господа на чист и православан начин гледају право у даљину, као према сунцу вечне светлости, према пресветој Цркви Римљана, према њеном исповедању и њеној вери.}}
 
Максим такође [[папа|Папи]] признаје власт да везује и разрешује, односно, да искључује из Цркве и да јој поновно присаједињује, не само епископе своје цркве, него и источне патријархе који су заблудели у неправославље. Међутим, ова концепција није остварена пошто су [[653]]. године у Риму ухапшени Максим Исповедник и папа Мартин, по наређењу цара [[Констанс II Погонат|Констанса II]]. [[Папа Мартин I]] је осуђен без суђења и убрзо је скончао од зиме и глади у Херсону на [[Крим|Криму]]у 16. септембра 655. године, пре него што је послат у царску престоницу.<ref>David Hughes Farmer, The Oxford Dictionary of the Saints (Oxford, Oxford University Press, 1987, ISBN 0-19-869149-1) стр.288.</ref>
 
=== Суђење, прогонство и смрт ===
Ред 57:
Године [[662]]. Максим и двојица његових ученика Анастасије и Анастасије су доведени на суђење у [[Истанбул|Константинопољ]], где су анатемисани, заједно са св. Мартином и [[софроније Јерусалимски|св. Софронијем]]. Максим је поново проглашен јеретиком и осуђен на доживотно прогонство. Био је вођен кроз град, пљуван од масе народа и тучен од војника. Након суђења је стављен на страшне муке; језик му је одсечен да не би могао више да износи своју „[[јерес]]“ а десна рука му је одсечена, да не би више могао да пише.<ref name=autogenerated1 /> Након тога, Максим и његови ученици, сваки појединачно, протерани су у прогонство у најзабаченије покрајине царства, без хране и одела. Максим је протеран у град Схимар, под [[Кавказ (регион)|Кавказом]] (данас [[Грузија]]).
 
Убрзо је умро у прогонству [[13. август|13. августа]]а 662. године. Његово житије је записао [[Анастасије Библиотекар]] у 9. веку.
 
== Теологија ==
 
Максим је творац широког теолошког система којим је синтезовао хришћанску мисао од [[Ориген Адамантије|Оригена]] до [[Псеудо-Дионисије Ареопагит|Псеудо-Дионисија Ареопагита]], под чијим је снажним утицајем био. На њега је прилично утицао и [[Евагрије Понтски]] и његова школа.<ref name=autogenerated4>Ларс Тунберг, О теологији светог Максима Исповедника</ref> Максим је обрађивао и неоплатонистичку филозофију, укључујући мислиоце попут [[Плотин]]а и [[Прокло|Прокла]], а његово тумачење Псеудо-Дионисија је касније наставио [[Јован Скот Еријугена]].
 
{{цитат|Бог је један, беспочетан, недосежан; у себи садржи све могућности бића, а истовремено искључује сваку помисао о где и како. Неприступан је и није ни у једном бивствујућем у природним појавама спознатљив.|Гностички стослови I}}
Ред 91:
Христолошки, Максим је инсистирао на строгом диофизитизму, што се може посматрати као логичан закључак његовог наглашавања обожења. Према његовом схватању, Христос је имао две природе (подједнако и људску и божанску), а пошто воља припада природи, Христос је имао и две воље на темељу две природе.
 
У погледу спасења, Максим је, попут [[Ориген Адамантије|Оригена]]а и [[Григорије Ниски|Григорија Ниског]], веровао у апокатастазу, идеју да ће све разумне душе бити искупљене.<ref>-{[http://www.theandros.com/glossary.html Apokatastasis], Theandros - The Online Journal of Orthodox Christian Theology and Philosophy}- (12. август 2007)</ref><ref>[http://www.newadvent.org/cathen/01599a.htm Apocatastasis], Catholic Encyclopedia (12. август 2007)</ref> Своје уверење о свеопштем помирењу је делио само са духовно најзрелијим ученицима.<ref>-{John C. Médaille, [http://www.medaille.com/hope.htm The Daring Hope of Hans Urs Von Balthasar]}- (12. август 2007)</ref>
 
{{цитат|Ни једна разумна душа по својој природи није вреднија од друге разумне душе. Јер сваку је душу, по својој доброти, Бог саздао према свом лику као самопокрећућу. Свака душа показује своју вредност кроз слободу избора, а срамоту препуштањем (острашћеном) делању.|Гностички стослови I}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Максим_Исповедник”