Василије Висарион — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
|||
Ред 18:
| држава_смрти =
}}
'''Василије Висарион''' ({{јез-грч|Βασίλειος Βησσαρίων}}, око [[1403]] — [[1475]]), погрешно називан и ''Јован'' или ''Иван'' ({{јез-лат|Johannes}}), био је један од најпознатијих [[Византија|византијских]] [[Хуманизам|хуманиста]] у [[Италија|Италији]], који је дао снажан подстрек поновном изучавању [[Антика|античке]] књижевности, посебно [[Грчка књижевност|грчке]], у [[Западна Европа|западној Европи]] [[15. век]]а.▼
▲'''Василије Висарион''' ({{јез-грч|Βασίλειος Βησσαρίων}}, око [[1403]] — [[1475]]), погрешно називан и ''Јован'' или ''Иван'' ({{јез-лат|Johannes}}), био је један од најпознатијих [[Византија|византијских]] [[Хуманизам|хуманиста]] у [[Италија|Италији]], који је дао снажан подстрек поновном изучавању [[Антика|античке]] књижевности, посебно [[Грчка књижевност|грчке]], у [[Западна Европа|западној Европи]] [[15. век|15. века]]
Рођен у [[Трапезунт]]у, Висарион је био [[Плетон]]ов ученик, а 1437. постао је [[архиепископ]] у [[Никеја|Никеји]]. Био је велики поборник уније са западном црквом, па је био и вођа „унијатске“ странке на [[Фирентинска унија|сабору у Ферари-Фиренци]]. Године 1439. постао је [[кардинал]] и после тога остао у [[Рим]]у, где је око себе окупљао [[италија]]нске хуманисте. Након [[Пад Цариграда (1453)|пада Цариграда (1453)]], [[1463]]. године постао је [[цариград]]ски [[латински патријарх]].▼
▲Рођен у [[Трапезунт]]у, Висарион је био [[Плетон]]ов ученик, а 1437. постао је [[архиепископ]] у [[Никеја|Никеји]]. Био је велики поборник уније са западном црквом, па је био и вођа „унијатске“ странке на [[Фирентинска унија|сабору у Ферари-Фиренци]]. Године 1439. постао је [[кардинал]] и после тога остао у [[Рим]]у, где је око себе окупљао [[италија]]нске хуманисте. Након [[Пад Цариграда (1453)|пада Цариграда (1453)]], [[1463]]. године постао је [[цариград]]ски [[латински патријарх]].
[[Датотека:Johannes Bessarion aport012.png|мини|200п|Василије Висарион]]
Поред многобројних [[Теологија|теолошких]] списа, написаних већином у одбрану уније, те говора и писама, написао је и једно дело уперено против [[Георгије из Трапезунта|Георгија Трапезунтског]] (који је заступао [[аристот]]елизам против Плетона и Висариона) под насловом ''Против Платоновог кваритеља'' ''(-{In calumniatorem Platonis}-)'', у коме – слично [[Тома Аквински|Томи Аквинском]], који је користио Аристотелова дела, – уводи Платона у службу [[Хришћанство|хришћанске]] вере и догме. Треба истаћи и његов превод Аристотелове ''Метафизике'' на [[латински језик]]. Висарион је имао највећу збирку грчких рукописа онога времена (482 [[Кодекс (књига)|кодекса]]), које је завештао [[Црква светог Марка у Венецији|цркви светог Марка у Венецији]].
| |||