Европска јегуља — разлика између измена

| regnum = [[Животиња|Животиње]]

| phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}-

| superclassis = -{[[Кошљорибе|Osteichthyes]]}-

| classis = -{[[Зракоперке|Actinopterygii]]}-

| familia = -{[[Јегуље|Anguillidae]]}-

| genus = -{''[[ЈегуљаЈегуље|Anguilla]]''}-

| binomial_authority = -{[[CarolusКарл Linnaeusфон Лине|Linnaeus]]}-, 1758

'''Европска јегуља''' ({{јез-лат|Anguilla anguilla}}) је [[рибе|риба]] из породице [[јегуље|јегуља]] (-{Anguillidae}-).

Има дугачко, цилиндрично тело, само јој је реп мало спљоштен. Глава јој је конусна, мала и на њој се налазе мале очи, а на губици, два пара наглашених ноздрва које су значајне за [[мирис|чуло мириса]]. Има велика уста. Доња [[вилица]] јој је нешто дужа, а у обе вилице су јој усађени мали оштри [[зуб]]и којих има много. Очи су јој жућкастосребрнасте и мале. Уски [[шкрге|шкржни]] отвори су јој знатно померени уназад. Леђно и подрепно [[пераје]] су врло дугачки и заједно са репним, спајају се у једно јединствено пераје, које обухвата целу задњу половину тела. Трбушних пераја нема. Меке жбице пераја покривене су дебелом [[кожакожни систем|кожом]], па се једва примећују. Само [[пекторално пераје|пекторална пераја]] одају да ова животиња припада рибама. Испод густог слоја [[слуз]]и, тело јој је прекривено осетљивом и врло дугом [[крљушт]]и, углавном неправилно распоређеном. Ситне љуске испод слоја слузи не виде се код примерака млађих од четири године. Боја тела јегуље се са годинама мења. Боја тела јој је различита и креће се од тамнозелене до сивоцрне. У принципу је црна или браон са горње стране, а жута или сребрна са трбушне стране. Полно зреле јегуље на боковима имају сребрнкасти одсјај, леђа зеленосива, а трбух бео. Трбух јој је иначе жућкастобео или плавичастомрк. Код старијих јегуља [[дужина]] варира. Женке могу постићи дужину од 1,5 -{m}-, док мужјаци јако споро расту и ретко прелазе 0.5 -{m}-.

Живи у сливовима [[БалтикБалтичко море|Балтичког]], [[Средоземно море|Средоземног]] и [[Северно море|Северног мора]]. Ретко се налази у [[црно море|црноморском]] [[слив]]у. Европска јегуља насељава [[Европа|Европу]] дуж обале [[Атлантски океан|Атлантског океана]], [[МедитеранСредоземно море|Медитеранског]], [[Азовско море|Азовског]] и [[Црно море|Црног мора]]. Женке одлазе у горње токове, а мужјаци остају у слаткастим - [[бочатна вода|бочатним водама]] на [[ушће|ушћу]]. Женке су у стању да у потрази за храном [[миграција|мигрирају]] и до 1.000 метара [[надморскаапсолутна висина|надморске висине]]. Поред [[река]], јегуља радо настањује мања [[језеро|језера]], [[канал]]е и [[поток]]е. Јегуља је стално у заседи, у очекивању могућег оброка, па самим тим се скрива на тамним местима - дно са стеновитим одронима, старе конструкције, носачи и стубови [[мост]]ова, у потопљеним [[стабло|стаблима]] и [[дрво|дрвећу]], у шупљинама стрмих [[обала]], у заплетеном [[корен|корењу]]. Њена активност почиње пред сумрак, и траје све до јутра. Изузетак су облачни и кишни пролећни и јесењи дани дани када порасте [[водостај]] или летње [[олуја|олује]] замуте воду. Речна јегуља је пролазна риба, јер не проводи цео живот у слаткој води, мада постоји разлика између јегуље и тзв. пролазних риба. Те друге одрастају у мору, а у слатке воде долазе да се измресте, а јегуља, расте и развија се у слаткој води, а у море одлази да се измрести и на том путу савладава тешке препреке како би доспела у море. Наука још увек открива како јегуља успева да преброди све препреке, па чак и оне које ни лососи не могу. Могу да се крећу по [[мочвара|мочварним]] [[област]]има захваљујући [[дисање|дисању]] преко коже, чиме усвајају половину потребног [[кисеоник]]а. Упркос неким веровањима, не могу да прелазе већа растојања на сувом. У зимском периоду јегуља се завлачи и до 40 центиметара дубине у [[муљ]].

Воли водене површине обрасле [[трска|трском]] и другим воденим биљем, насељава реке са муљевитим - [[глина]]стим дном, а избегава реке и језера са [[камен]]итим или [[песак|пешчаним]] дном. Дању јегуља мирује у [[муљ]]у, а ноћу полази у потрагу за [[храна|храном]], а у стању је и да за један дан пређе 20 до 40 километара. Може се рећи да јегуља није пробирљива кад је у питању храна, јер она једе све: [[рибе]], [[речни рак|речне ракове]], водене [[пужпужеви|пужеве]]еве, [[црв]]е, водене и копнене [[инсектинсекти|инсекте]]е.

Јегуља је своје размножавање обавила тајном јер још нико није видео љубавну игру ове рибе, мада се сви научници слажу да се одвија у [[Саргашко море|Саргашком мору]], код [[Флорида|Флориде]], где се [[мрест|мрести]]и од [[фебруар]]а до [[април]]а. Када одрасту у слаткој води, јегуље отпочињу своје путовање према мору, где се мресте. Мужјаци постају полно зрели за 4 до 14 година, а женке за 10 до 14 година. Када постану полно зреле, одрасле јегуље мењају своју тамну боју у сребрну, а тада су и изразито прождрљиве. Када се довољно угоје престају да једу. Женка јегуље носи преко милион јајашаца [[икра|икре]], а да би јајашца изашла из њеног тела потребан је притисак великих дубина. Све време свога пута ка мору где се мрести, она не једе, па када, потпуно исцрпљена, стигне до [[Саргаско море|Саргаског мора]], где се спушта на дубину од 400 до 700 метара, она после мреста угине. Оплођена јаја се, постепено ношене [[Голфска струја|Голфском струјом]], дижу према површини и на том путу ка површини се излегу мале јегуље које су тада велике 5-6 -{mm}-. Када дођу до воде на површини, имају облик листова, пљоснате су, танке и провидне и дуге 10 -{mm}-. Када стигну на површину, јединке се раздвајају на оне које одлазе на [[исток]] – ка обалама [[Европа|Европе]], и на оне које одлазе на [[запад]] – ка обали [[Северна Америка|Северне Америке]]. Путовање до [[Европа|Европе]] траје до три године, а до Америке нешто краће. Ларва јегуље се назива -{''[[leptocefalus]]''}- што значи ускоглава и она се храни ситним [[планктон]]ским организмима. На том путу јегуље све више расту и полако, дошавши до обала, улазе у реке, до пребивалишта својих родитеља. При нормалним условима јегуља расте и развија се прилично споро, тако да дужину од 100 центиметара постиже у својој петој или шестој години.

[[СликаДатотека:LeptocephalusConger.jpg|thumb|left|Ларва јегуље, leptocefalus, величине 7,6 cm.]]

Европска јегуља се користи као храна, мада пошто на први поглед личи на [[змијазмије|змију]], у неким се крајевима и не користи као храна, јер је не сматрају рибом. [[Крв]] им је [[отров]]на, али на [[температура|температури]] преко 80°-{C}- губи токсичност. Лови се [[мрежа потегача|мрежом потегачом]], [[врша|вршом]], [[парангало]]м, [[штап]]ом, [[ости]]ма.