Литијум — разлика између измена

| густина = 535 [[килограм крозпо метаркубном кубниметру|kg/m³]]

| температура_топљења = 453,69 -{[[Келвин (јединица)|K]]}- (180,54 -{[[степен целзијуса|°C]]}-)

| притисак_засићене паре = 1,63×10^-8 [[Паскал (вишезначна одредница)|Pa]] (453 -{K}-)

| електронегативност = 0,98 ([[паулинговаПолингова скала|Паулинг]])<br />0,97 ([[Алредова скала|Алред]])

! [[време полу распадаполураспада|в. п. р.]]

! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволтЕлектронволт|MeV]]

| rowspan="2" | [[вештачки радиоактиванрадиоактивни изотопизотопи|(веш.)]]

| [[распад бета минус-распад|β]]^-

| β^- + 2 [[распад алфа-распад|α]]

'''Литијум''' ([[грчки језик|грчки]] ''-{lithos}-'', ''камен''), ознака '''-{Li}-''', најлакши од свих познатих [[метал]]а, редни број 3 у [[Периодни систем елемената|периодном систему елемената]], [[атомска тежина|атомске тежине]] 6,94, специфичне тежине 0,534 (при 20 степени [[ЦелзијусСтепен целзијуса|Целзијуса]]а), представља [[смешасмеше|смешу]] два [[изотоп]]а ⁷-{Li}-(92,6%) и ⁶-{Li}-(7,4%).<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref>

Открио га је [[Јохан Арфведсон]] [[1817]]. године. Дат му је назив литијум јер се тада веровало да се може наћи искључиво у саставу [[минерал]]а. [[Метал]] је касније, [[1855]]. изолован [[електролиза|електролизом]] његовог [[хлорид]]а. Атомску тежину му је одредио [[Teodor Vilijam Ričards|Ричардс]] претварањем литијум-хлорида у [[литијум-перхлорат]].<ref name="мелор">Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. [[Научна књига]]. Београд.</ref>

Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,0018 %, али је и поред мале процентуалне заступљености веома чест. За разлику од осталих [[Алкални метали|алкалних метала]], литијум се у природи налази у облику [[Силикати|силиката]]. Минерали који га садрже су [[лепидолит]], [[сподумен]], [[амблигонит]] и [[петалит]], од којих неки и служе као полазна [[сировина]] за његово добијање. Највећа лежишта руде литијума су у [[Чиле]]у, [[Канада|Канади]], [[Француска|Француској]], [[Немачка|Немачкој]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Пронађен је и у [[пепео|пепелу]] многих [[биљкабиљке|биљака]] као што је [[Дуван (род)|дуван]], али и у [[млеко|млеку]] и [[крв]]и.<ref name="мелор"/>

Добија се [[екстракција|екстракцијом]] из минерала на разне начине, али се сви они заснивају или на слабијој [[раствор]]љивости [[литијум- карбонат|литијум-карбоната]]а, а у односу на [[карбонат]]е других [[алкални метали|алкалних метала]] или на растворљивости [[литијум-хлорид]]а у [[алкохол]]у. Такође, литијум се може добити електролизом стопљеног литијум-хлорида.<ref name="мелор"/>