Википедија

Сумпор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 9:
| група = [[16. група хемијских елемената|VIA]]
| периода = [[3. периода хемијских елемената|3]]
| густина = 1960 [[килограм крозпо метаркубном кубниметру|kg/m<sup>3</sup>]]
| тврдоћа = 2
| боја = светложута
Ред 24:
| кристална_структура = променљива: ромбоидна,<br /> или пластична
| агрегатно_стање = чврсто
| температура_топљења = 388,36 -{[[Келвин (јединица)|K]]}-<br />(115,21 -{[[степен целзијуса|&deg;C]]}-)
| температура_кључања = 717,87 -{K}-<br />(444,72 -{&deg;C}-)
| молска_запремина = 15,53&times;10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|mol]]
Ред 31:
| притисак_засићене паре = 2,65&times;10<sup>-20</sup> [[Paskal|Pa]]<br />(388 -{K}-)
| брзина_звука = без података
| електронегативност = 2,58 ([[паулинговаПолингова скала|Паулинг]])<br /> 2,44 ([[Алредова скала|Алред]])
| специфична_топлота = 710 [[џул кроз килограм-келвин|J/(kg*K)]]
| специфична_проводљивост = 5,0&times;10<sup>-16</sup> [[Сименс (јединица)|S]]/m
Ред 45:
! [[изотоп]]
! заст.
! [[време полу распадаполураспада|в. п. р.]]
! [[начин распада|н. р.]]
! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволтЕлектронволт|MeV]]
! [[производ распада|п. р.]]
|-
Ред 63:
|-
| <sup>35</sup>S
| [[вештачки радиоактиванрадиоактивни изотопизотопи|(веш.)]]
| 87,32 dni
| [[распад бета минус-распад|&beta;]]<sup>-</sup>
| 0,167
| <sup>35</sup>[[хлор|Cl]]
Ред 74:
|}
}}
'''Сумпор''' ('''-{S}-''', [[латински језик|латински]] ''-{sulphur}-'') је [[неметали|неметал]] [[16. група хемијских елемената|-{VI}-A]] групе.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Стабилни [[изотоп]]и сумпора су: -{<sup>32</sup>S, <sup>33</sup>S, <sup>34</sup>S}- и -{<sup>36</sup>S.}-
 
Сумпор је неопходан за живот човека. Улази у састав две [[аминокиселина|аминокиселине]] као и у многа битна биолошка једињења, као што су на пример [[витамин]]и.
Важнија једињења сумпора су [[сумпорна киселина]], [[сумпораста киселина]], њихове соли, сумпор(IV)оксид и сумпор(VI)оксид. Познати су и [[оксид]]и сумпора: -{SO<sub>2</sub>(I), SO(II)}- и -{SO}-<sub>3</sub>(VI).<ref name="Housecroft3rd" />
 
Ред 84:
Сумпор и његова једињења су битне сировине за добијање [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]], основног састојка многих процеса хемијске индустрије. Већи део сумпора који се добије користи се у производњи сумпорне киселине. Велике количине сумпора се користе и у вулканизацији у процесима у којима се [[каучук]] претвара у [[гума|гуму]]. Природни каучук кроз тетирање сумпором губи своју лепљивост и постаје еластичнији. Овај процес се одиграва при температури између 100 – 150 -{[[степен целзијуса|&deg;C]]}-. Зависно од процента сумпора добија се мека или потпуно тврда гума.<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>
 
[[Датотека:Soufresicile2.jpg|лево|130 п]]Због релативно мале запаљивости сумпор се користи за израду вештачких пламенова. У [[медицина|медицини]] се сумпор користи за лечење кожних болести. Користи се и као средство за уништавање [[коров]]а. Користи се и за производњу [[лекови|лековалек]]ова,<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> шибица, [[пестициди|пестицида]] и [[папир]]а. Мале количине сумпора се користе и за производњу специјалне врсте [[бетон]]а. Тај бетон, за разлику од обичних, не подлеже дејству киселина, тако да се користи у неким фабрикама у којима постоји опасност од изливања киселина.
 
== Заступљеност ==
У чистом облику јавља се у великим количинама у [[Пољска|Пољској]] око Тарнобрега (-{Tarnobrzeg}-), на [[Сицилија|Сицилији]], у [[Луизијана|Луизијани]] и [[Тексас]]у ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), у [[Јапан]]у, у [[Туркменистан]]у и [[Узбекистан]]у. Сем тога сумпор је састојак бројних једињења од којих су најпознатија:
{{Columns-list|3|
* -{FeS}-
Ред 103:
== Добијање ==
[[Датотека:NZ sulfur NI.jpg|мини|лево|130 п|Налазиште сумпора]]
Сумпор се добија из два извора: Већина сумпора се добија из подземних залиха. Одређена количина сумпора се налази у [[нафта|нафти]] и у [[земниzemni гасgas|земном гасу]] (непрерађена нафта и земни гас који се добијају у одређеним рејонима садрже велике количине сумпора. При њиховом спаљивању настаје [[сумпор-диоксид|сумпордиоксид]] који изазива загађење [[ваздух]]а и [[кисела киша|киселе кише]]. Због тога пре него што ова горива пусте у промет [[рафинерија|рафинерије]] су дужне да уклоне сумпор из њега). Сумпор који се налази у чистом облику испод земље се отапа загрејаном [[вода|воденом]] паром и вади на [[Земља|земљину]] површину помоћу ваздуха под притиском. Битан извор сумпора су такође и његова једињења која се налазе у индустријским гасовима. Сумпор се у индустрији добија и редукцијом сумпордиоксида помоћу [[угљенмоноксидугљен-моноксид|угљенмоноксида]]а.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>
 
Количина сумпора у каменом угљу долази до неколико процената и он такође представља извор овог елемента. Мале количине сумпора се налазе у животињским [[беланчевинепротеин|беланчевинама]].
 
== Физичко-хемијске особине сумпора и њихових једињења ==
 
=== [[Алотропска модификација|Алотропија]] и физичке особине сумпора ===
Сумпор је елемент који се јавља у неколико [[алотропске модификације сумпора|алотропских модификација]]. Његове две основне модификације су ромбоидна и монолитна. Сем ње је позната и једна непостојана - перласта. Као даље модификације могу се јавити субмикрокристална (то јест безоблична), као и пурпуран сумпор која настаје [[кондензација|кондензацијом]] сумпорних пара при температури течног [[ваздух]]а. Ромбоидни сумпор је постојан до температуре од 95,5-{°C}-, а на тој температури се услед притиска властите паре претвара у монолитан сумпор. При температури од 119-{°C}- монолитан сумпор прелази у течно стање. При притиску од преко 1200 атмосфера постоји само једна модификација сумпора - ромбоидна.
 
Уколико ромбоидан сумпор загревамо веома брзо прелазећи температуру од 95,5 -{[[степен целзијуса|&deg;C]]}-, сумпор се може сачувати у стању непостојане равнотеже и он неће прећи у монолитну модификацију. На аналоган начин може се сачувати течан сумпор на температури испод 119-{°C}-.
Сумпор се раствара у неким растварачима као што су -{CS<sub>2</sub>}-. Посебно је понашање сумпора у течном стању. Преко [[температуратачка топљења|температуре топљења]] сумпор гради светложуту течност. Са порастом температуре течност постаје све [[густина|гушћа]] и мења боју у тамно смеђу. При температури од 187-{°C}- сумпор добија максималну лепљивост која је око 10000 пута већа од првобитне. На тој температури сумпор има толику густину да се не може просути из посуде окренуте дном на горе. При даљем загревању сумпор постаје опет лако запаљив и достиже [[температуратачка кључања|температуру кључања]] на температури од 444,6-{[[степен целзијуса|&deg;C]]}-. Течан сумпор који се нагло охлади (на пример сипањем у хладну [[вода|воду]]) постаје еластичан (пластичан) слично каучуку. Механичким развлачењем пластичног сумпора настаје влакнаста структура.
[[Датотека:Soufresicile3.jpg|мини|десно|Кристал сумпора]]
 
Ред 123:
:-{Na<sub>2</sub>S<sub>2</sub>O<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub> → Na<sub>2</sub>SO<sub>4</sub></sub> + SO<sub>2</sub> + S + H<sub>2</sub>O}-
 
Том приликом настаје раствор сумпора у води. У таквом раствору су честице сумпора веома мале, али веће него што је то случај код правих раствора, па овакви системи имају специфичне особине и означавају се као [[колоид|колоидни растворраствори]]и.
 
=== Хемијске особине сумпора ===
Ред 129:
 
== Токсичност сумпора ==
Сумпор изазива надражаје [[слузокожа|слузокоже]] [[нос]]них канала и [[очиоко|очију]]ју. Он не изазива јака тровања. Већина његових једињења је отровна.
 
== Сумпордиоксид ==
[[Сумпор-диоксид|Сумпордиоксид]] настаје спаљивањем сумпора на [[ваздух]]у. Он је безбојан гас, загушљивог мириса. Тежи је од ваздуха. Раствара се у води. Раствор који настаје је кисео јер гас реагује са водом градећи [[сумпораста киселина|сумпорасту киселину]] -{(H<sub>2</sub>SO<sub>3</sub>)}-. То доказује да је сумпордиоксид кисели [[оксид]]. Сумпораста киселина је нестабилна и лако се поново разлаже на сумпордиоксид и на воду.
 
Сумпордиоксид у облику раствора или у влажном окружењу делује као избељивач. Сумпор диоксид избељује разне ствари редукујући састојке који се у њима налазе.
 
Сумпордиоксид се испушта као споредни продукат из аутомобила и из димњака фабрика загађујући животну средину. Напада систем за дисање људи и животиња. Растварајући се у ваздуху узрокује [[кисела киша|киселе кише]] које уништавају [[биљке]], металне конструкције и грађевине.
 
== Примена сумпордиоксида ==
Одређене количине се користе за избељивање [[вуна|вуне]] и дрвене масе при продукцији [[папир]]а. Одређене количине се користе и за продукцију безалкохолних пића, [[џем]]ова и за сушење [[воће|воћа]], јер зауставља развој [[бактерије|бактерија]] и [[гљиве|гљивица]].
Већина сумпордиоксида се користи за продукцију сумпорасте киселине.
 
Ред 147:
== Литература ==
== Види још ==
* [[Оксиди сумпора]]
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сумпор”