Позитивизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 4:
Овај приступ може да се назове и описним односно дескриптивним. Позитивизам је сматрао, а и данас су видљиви остаци оваквог мишљења, да је такав приступ ближи методи [[природне науке|природних наука]]. Ову илузију разбила је теорија сазнања у XX веку (Сер [[Карл Попер]], Имре Лакатош, Пол Фајерабенд и други), али и сама наука ХХ века са спектакуларним и крајње антипозитивистичким теоријама квантне механике и релативности. Њему супротан је [[нормативно|нормативни]] приступ, који чешће сусрећемо у [[друштвене науке|друштвеним наукама]].
Зачетник позитивистичке теорије је [[Огист Конт]] ({{јез-фр|Auguste Comte}}), који је сматрао да се друштвени феномени могу проучавати методама природних [[наука]]. Позитивистички приступ доминирао је у [[социологија|социологији]] све до [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Након рата, под утицајем академске социологије у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Француска|Француској]], његова популарност опада углавном због разорне критике других гледишта ([[функционализам]], [[структурализам]], [[марксизам]]) која су нудила боља решења, и тако постала модернија. Најизраженији позитивистички приступ у социологији налази се код [[Емил Диркем|Емила Диркема]] у делу Правила социолошке методе. Позитивистички приступ у социологији полази од следећих претпоставки:
# нуди радикалну алтернативу свим дотадашњим филозофским мишљењима и идејама
# критикује феудални поредак испуњен крутом и беживотном спекулацијом коју ће заменити рационална мисао и искуствене чињенице
| |||