Кадмо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 19:
Недалеко од тог места је била столетна [[шума]], која никад раније није [[сеча|сечена]]. Усред шуме је била дубока [[пећина]], потпуно обрасла [[жбун|жбуњем]] а око ње је лежало много [[камен|камења]], а из пећине је истицао [[извор]] са бистром водом. У пећини је живела огромна [[аждаја]], која је била посвећена [[бог]]у [[Ареј]]у. Из [[чељуст]]и аждаје, у којима су била три реда [[отров]]них [[зуб]]а, пружао се троструки [[жалац]], [[око|очи]] су јој [[пламен|пламтеле]] као [[ватра]], а на глави јој се њихала златна [[kresta|креста]]. Кад су Кадмове слуге дошле до извора и захватиле воду, из пећине је изашла аждаја. Кадмове слуге су се укочиле од [[страх]]а и испустиле посуде за воду од [[ужас]]а. Аждаја се тада подиже на [[реп]], са разјапљеним чељустима, и пре него што је ико од слугу и покушао да побегне, аждаја се баци на њих и поби их.
Кадмо је дуго чекао своје слуге да се врате и увече, најзад, пође њиховим трагом у шуму, огрнут [[лав]]љом кожом као [[оклоп]]ом и опасан оштрим [[мач]]ем и [[копље]]м. Ушао је у [[честар]] и угледао раскомадана тела својих слугу, и огромну аждају над њима. Ухватио је огроман [[камен]] и бацио га на аждају и погодио је, али аждају то није повредило јер ју је штитила [[крљушт]] тврда као [[челик]], која је покривала цело њено тело. Затим Кадмо замахну копљем из све снаге, и зари га у леђа аждаји, заривши га до саме [[дршка|дршке]]. Аждаја, извијајући се, ухвати
Кадмо је затим, гледајући тело убијене аждаје, чуо тајанствени [[глас]] који му рече да ће он ускоро бити претворен у [[аждаја|аждају]], од чега се он уплаши. У том тренутку се пред њим појави [[богиња]] [[Атина (богиња)|Атена]] која му нареди да ишчупа аждајине зубе и да их, као [[семе]], посеје по [[њива|поораном пољу]]. Кадмо то и учини. Само што је посејао аждајине зубе а из земље израсте читав [[одред]] наоружаних [[ратник]]а, са оклопима, [[штит]]овима и [[копље|копљима]] ([[Спарти]]). Кадмо одмах исуче мач али му се обрати један од тих ратника и рече да се не меша у њихову међусобну борбу. Тада поче жестока борба међу самим ратницима, док их не оста само петоро. Тада, по наредби Атине Паладе, ратници бацише копља на земљу и закључише братско [[пријатељство]].
| |||