Патра — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 20:
'''Патрас''' или '''Патра''' ([[Грчки језик|гр]]: -{Πάτρα}-) је трећи по величини град у [[Грчка|Грчкој]] и главни град [[Периферија Западна Грчка|Периферије Западна Грчка]] као и [[Ахаја (округ)|округа Ахаја]]. Смјештен је у сјеверном дијелу полуострва [[Пелопонез]], на обали [[Патраски залив|Патраског залива]], 215 километара западно од [[престоница|престонице]] [[Атина|Атине]].
Градско подручје Патраса са преко 280 хиљада становника је треће по величини у
Патрас је проглашен за [[Европски град културе]] [[2006]].
Ред 29:
== Природни услови ==
Град Патрас се налази у крајње северном делу [[Грчка|грчког]] полуострва и историјске покрајине [[Пелопонез]], на месту где се полуострво највише прибилижава северозападном копну [[Грчка|Грчке]]. Град је приморски и излази на истоимени [[Патраски залив]] и то на његов крајње источни део, близу [[мореуз Рио-Антирио|теснаца Рио-Антирио]] (7 -{km}-), где се на овај залив надовезује [[Коринтски залив]]. Град и околина спадају у делове
Обала код Патраса није широка, већ се недалеко од ње издижу планине [[Панахаико (планина)|Панахаико]] (1.926 -{m}-). Ово је условило поделу града на доњи и горњи део, повезане међусобно степеницама. Горњи град је старији и ту се налази очувана [[тврђава]]. Доњи део је настао током последњих 200 година у некад мочварном приобаљу и блиско је повезан са садржајима луке. Оба дела града развила су се око мањих река [[Глафкос (река)|Глафкос]] и [[Харадрос (река)|Харадрос]].
Ред 38:
Најстарији археолошки налази у подручју Патраса говоре да је ово подручје било насељено још у време [[праисторија|праисторије]] (3. миленијум п. н. е.). Значајније насеље на овом месту јавило се током [[Микенска цивилизација|Микенске цивилизације]] (1580-1100. године п. н. е.). Насеље је у ово време насељено [[Ахајци]]ма. Оно није играло значајну улогу током времена [[стара Грчка|старе Грчке]], али је у време пре доласка [[Римљани|Римљана]] израсло у развијену луку. Тада насеље постаје седиште тзв. "[[Ахајска лига|Ахајске лиге]]". По римском освајању града 146. п. н. е. он завржава положај важног града у [[Провинција Ахаја|провинцији Ахаји]]. Такође, град је био једно од првих места [[хришћанство|христијанизације]] у [[Европа|Европи]]. У граду је кршен [[св. Андреја]].
Током већег дела [[средњи век|средњег века]] Патрас је у оквиру [[Византија|Византије]], као важно градско средиште са развијеним занатима и трговином. Град је и важна лука на југозападу царства. Ово је посебно особено за раздобље [[9. век|9.]] и [[10. век]]а. [[1204]]. године град су, као ивећи део
Патрас [[Турци]] [[Османлије]] освајају [[1458]]. године под [[Мехмет II|Мехметом II]]. Град добија ново име „Балијадабра“, од грчког облика „Палаја Патра“. Иако је султан [[Мехмет II]] у жељи очувања града дао њему повластице, Патрас је почео пропадати, а нарочито после неколико напада [[Млеци|Венеције]] и [[Ђенова|Ђенове]] на сада турски град током 15. и 16. века.
Ред 93:
Патрас је од давнина најважније саобраћајно чвориште у западној [[Грчка|Грчкој]]. Преко њена одвија се највећи део поморског промета са [[Јонска острва|Јонским острвима]] и [[Италија|Италијом]]. Градска лука, данас у самом градском језгру, одувек је била стециште градских дешавања, али је она последњих деценија постала ограничење у расту и развоју града. Због тога се данас интензивно изграђује нова лука у југозападном делу града, која би требала заменити стару.
До Патраса води савремени ауто-пут од [[Атина|Атине]], који пар километара пре града скреће ка северу и прелази [[мореуз Рио-Антирио]] преко истоименог [[Мост Рио-Антирио|моста]] (завршен 2004. г.), најмонументалнијег моста у
== Градови побратими/пријатељи ==
| |||