Румунска православна црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 64:
Одлуком Светог синода од [[4. фебруар]]а [[1925]], Румунска црква је била уздигнута на ранг [[Патријаршија|патријаршије]]. Овакво стање је било канонски признато [[томос]]ом [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] од [[30. јул]]а [[1925]]. године. Дана [[1. новембар|1. новембра]] [[1925]], било је извршено свечано увођење митрополита-примаса Мирона Кристја у достојанство ''патријарха све Румуније, намјесника Кесарије Кападокијске, митрополита унгро-влашког, архиепископа букурештанског''. Од [[1. фебруар]]а [[1938]]. до [[6. март]]а [[1939]], патријарх Мирон је био такође премијер Румуније, именован од стране румунског краља Кароља II.
Јуна [[1940]], Бесарабија је била анексирана од стране [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]; црквене структуре су биле од тада потчињене [[Московски патријархат|Московском патријархату]]. За Кишињевску епархију је био назначен епископ Алексиј (Сергејев), који је уздигнут за [[архиепископ]]а (на крају је био архиепископ Алма-Атински; био је познат по своме неморалном животу; до [[1939]]. године био је под забраном свештенодејствовања и био је предан суду архијереја).
Дана [[22. јун]]а [[1941]], [[Краљевина Румунија]] је заједно с [[Нацистичка Њемачка|Нацистичком Њемачком]] ратовала против [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Сагласно обостраном договору закљученом у [[Бендери]]ју дана [[30. август]]а [[1941]], област између ријека [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а је предана [[Румунија|Румунији]] и названа је Транснистрија. У састав ње су ушли на лијевој обали рејони [[Молдавија|Молдавије]], Одеска област и дио територије Николајевске и Виницке области. Румунска црква је проширила на Транснистрију своју јурисдикцију. Септембра [[1941]], у Транснистрији је била отворена православна мисија на челу с архимандритом Јулијем (Скрибаном). Отворени су храмови и манастири који су прекинули вршити своју дјелатност у совјетској држави. Нарочита пажња се поклањала обнови црквеног живота на територији [[Молдавија|Молдавије]]. У Транснистрији је била забрањена дјелатност других тзв. православних организација, укључујући [[Украјинска православна црква|Украјинску православну цркву]], које су слободно постојале у Рајхскомесаријату Украјини. Дана [[30. новембар|30. новембра]] [[1942]], била је отворена Духовна семинарија у Дубосараху. Од [[1. март]]а [[1942]], при Одеском универзитету су почели са радом богословски курсеви за студенте свих факултета. Од јануара [[1943]], у [[Одеса|Одеси]] је дјеловала православна Духовна семинарија. У богослужбене књиге се уводио [[румунски језик]], румунске литургијске традиције и [[грегоријански календар]].
После успостављања поновне совјетске контроле над Транснитријом у августу [[1944]], територија је прешла под јурисдикцију [[Московски патријархат|Московског патријархата]].
| |||