Европа (сателит) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: pt:Europa (satélite) је био сјајан чланак
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 25:
'''Европа''' је јединствен [[месец]] [[Јупитер]]а који је запањивао научнике стотинама година. Блиставо наранџасте боје, други је [[Галилејеви сателити|Галилејев]] [[сателит]] Јупитера. Њена површина има веома чудан изглед, јединствен у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]], и убраја се међу најсјајније, што је последица рефлектованих [[Сунце|Сунчевих]] зрака са релативно младе ледене површине.
 
Такође се убраја у најглаткије, јер за разлику од [[Ганимед]]а и [[Калисто|Калиста]], оскудева у кратерима. Покривена је лавиринтима линија и трака, које подсећају на чувене [[Марсови канали|Марсове канале]]. Дужина неких линија достиже и хиљаде километара а ширина 20-40 -{km}-. Сателит има ледену кору дебљине 75-100 -{km}-, а линије и траке, сугеришу на постојање различитих тензија испод коре. То се може лако схватити ако се сетимо близине Јупитера и плимских сила услед којих је унутрашњост Европе врела. Мада је средња [[температура]] на површини око – 150º-{ °C}-, у дубљим слојевима ледене коре температура би могла бити знатно повољнија због топле унутрашњости. Ледена кора стално поравнава површину сателита, због чега је Европа најглаткије тело, на коме се „[[планина|планине]]” уздижу само 40 -{m}- изнад површине. Она личи на јако изгребану наранџасту [[кристал]]ну куглу. Многобројни примери присуства ударних [[кратер]]а, указују на, у астрономским размерама, готово тренутно зацељивање рана. До сада је нађено само три кратера пречника већих од 5 -{km}-.
 
Полупречник Европе износи 1565 -{km}-, дакле нешто мањи од Месечевог радијуса. Европа поседује метално језгро које се вероватно састоји од [[гвожђе|гвожђа]] и [[никл]]а. На језгро належе стеновити слој, док на овај належе слој ледене или течне воде. Површински слој се доста разликује од осталих. Фотографије космичког брода „Галилеа” наговештавају постојање воденог океана испод слоја ледене воде, чија дебљина износи од седам до десет километара. Међутим, овај доказ је у складу са постојањем океана у далекој прошлости, што значи да не можемо бити сигурни да он и даље постоји.
Ред 44:
 
{{Link FA|en}}
{{Link FA|no}}
 
{{Link FA|ru}}
{{Link FA|vi}}
{{Link GA|cs}}
{{Link GA|de}}
{{Link GA|is}}
{{Link GA|ru}}
{{Link FA|no}}
{{Link GA|is}}