Устанак Ника — разлика између измена

76 бајтова додато ,  пре 6 година
м
нема резимеа измене
м
'''Устанак Никâ''' (по лозинци побуњеника νυκά, што значи „побеђуј“) је била побуна демâ, „плавих“ (οἱ Βέντοί) и „зелених“ (οἱ Πράσινοι), која је задесила престоницу [[Византија|Источноримског царства]] јануара 532. године. За време [[Јустин I|Јустина]] владар је фаворизовао плаве. Међутим, када је [[Јустинијан I]] дошао на власт, он је укинуо власт „плавима“, те су се они ујединили са „зеленима“ у намери да га сруше. Године 532. дошло је до великих демонстрација на Хиподрому. Против своје воље за цара је изабран је [[Анастасије I|Анастасијев]] [[сестрић]] — [[Ипатије]]. Буна је попримила такве размере да је Јустинијан помишљао да абдицира и да са ризницом пребегне у Хераклеју (Тракија), али га је од тога одвратила [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодора]], најпознатија личност целе византијске епохе. Осим ње, уз Јустинијана су стали [[Велизар (војсковођа)|Велизар]] и лукави [[евнух]] [[Нарзес]]. Они су опсели Хиподром, где су се налазили побуњеници. Нарзес је повео преговоре и успео да уведе раздор у побуњеничким редовима. Потплатио је вођу плавих и на тај начин отуђио њега и његове од „зелених“. Потом је под заповедништвом Велизара извршен напад на Хиподром у којем је узело учешћа 3.000 ветерана. За један дан масакрирано ме 30.000 зелених. Ипатије и Помпеј, Анастасијеви сестрићи за које се сумњало да су виновници немира, погубљени су заједно са 18 виђенијих патрицијâ и конзулâ, предводника побуне. На тај начин је угушена једна од најозбиљнијих немира који су захватили престоницу на Босфору. Међутим, моћ зелених није била до краја скршена, тако да су две фракције наставиле да врше повремена крвопролића на хиподрому.
 
== Позадина ==
Јустинијан је у очају разматрао могућност да побегне, но говори се да га је његова супруга [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодора]] разуверила, говорећи му „Они који су носили круну не би смели остати живи након што ју изгубе. Нити намјеравам доживјети дан кад ме неће поздрављати као царицу.""<ref>Diehl, Charles. ''Theodora, Empress of Byzantium'' (© 1972., by Frederick Ungar Publishing, Inc., prevod S. R. Rosenbauma s francuskog izvornika ''Theodora, Imperatice de Byzance''), pp. 87.</ref> Иако је пут за бег преко мора био отворен за цара, Теодора је устрајала на томе да би остала у граду, цитирајући стару изреку „Владарство је прекрасно покопно одијело." или можда, (краљевска боја) „Љубичаста је прекрасни мртвачки покров.".<ref>Прокопије, ''Ратови'' 1.24.32–37. Могуће је да су Теодорине примедбе заправо измишљотине хроничара ПрокопијеПрокопија, који није ласкао о Теодорином животу</ref>
 
Чим се прибрао, Јустинијан је смислио план у којем је рачунао на популарног евнуха [[Нарзес]]а и на генерале [[Велизар (војсковођа)|Велизара]]а и [[Мунд (византијски генерал)|Мунда]]. Дао је врећу злата Нарзесу. Нарзес је носећи ту врећу ушао сам ненаоружан на хиподром, нашавши се насупрот убилачки настројене светине које је већ убила стотине људи. Нарзес је отишао директно према Плавима, пришавши важном њиховом припаднику. Саопштио им је да их је цар Јустинијан стао иза њих, да их подупире против Зелених. Подсетио га је да Зеленима припада Ипатије, човек којег су крунисали. Потом је разделио злато. Вође Плавих су тихо разговарали међусобно и потом су почели говорити сљедбеницима. Одједном се усред Ипатијевог крунисања Плави изјурили с хиподрома, док су Зелени остали запањени. На то су царске јединице које су предводили Велизар и Мунд јурнуле у хиподром и побиле преостале побуњенике.
 
Према извештајима је убијено око тридесет хиљада побуњеника.<ref>Бројку даје [[Прокопије]]; ''Wars'', (енглески) [http://www.fordham.edu/halsall/source/procop-wars1.html Internet Medieval Sourcebook].)</ref> Јустинијан је још наредио убиство Ипатија и изгнати сенаторе који су подупирали побуну. Потом је обновио Цариград и цркву Свете мудрости и био је слободан да успостави своју власт.