Опсада Рима (537—538) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: ru:Осада Рима (537—538) је добар чланак |
мНема описа измене |
||
Ред 14:
|страна2 = [[Византијско царство|Византија]]
|заповедник1 = [[Витигес]]
|заповедник2 = [[Велизар (војсковођа)|Велизар]]
|јачина1 =
|јачина2 =
Ред 23:
}}
'''Опсаду Рима (537-538)''' су извели [[Остроготи]] под вођством краља [[Витигес]]а. Бранитеље је преводио [[Велизар (војсковођа)|Велизар]]. Опсада је започела јануара 537. године
Најбољи опис опсаде оставио нам је Велизаров секретар и правни саветник [[Прокопије из Цезареје]] (лат. Prokopius), засигурно очевидац опсаде. Прокопије из Цезареје нам је оставио сведочанство да је Витигес на почетку опсаде порушио поједина места на [[акведукт]]има како би [[Рим]] остао без воде, и да та вода из аквадукта не би могла да покреће ни [[млин]]ове који су у граду млели жито. Велизар је овај проблем заобишао тако што је млинове, тј. воденице окачио између бродова, тако да их је сада окретала вода реке [[Тибар]]. Остроготи су онда пуштали низ воду лешеве византијских војника, не би ли заглавили млинове, али је Велизар и овај проблем решио тако што је преко Тибра поставио ланац, на коме су се лешеви зустављали, тако да нису стизали до воденичних точкова. У реци је било и те како довољно воде за браниоце за пиће, а у близини Тибра било је и [[бунар]]а у довољном броју. Једини потенцијални проблем Велизару могла је бити [[канализација]], али пошто се и она празнила у реку, сматрало се да Остроготи неће моћи кроз канализацију да нападну [[Рим]].
Ред 31:
Велизар је, у граду Риму за одбрану имао само 5000 царских војника и градску [[милиција|милицију]]. У сваком случају, знатно малобројније снаге од Острогота. Али то је желео да надокнади ударном снагом својих [[катапулт]]а, који су бацали пројектиле од камена и другог материјала. Поред тога спремио је и једно необично одбрамбено оружје звано „вук“, у облику огромне дрвене плоче налик на врата неког гигантског [[амбар]]а, али са шиљцима тј. „кљуновима“ са спољашње стране. Ови „вукови“ су мировали прислоњени уз градске зидине или капије, а када би се маса остроготске пешадије накупила у близини, „вук“ би био пуштан да једноставно падне на непријатеља, наравно шиљцима надоле. Противници би остали згњечени и испробадани испод тешког „вука“.
[[Велизар (војсковођа)|Велизар]] је појачао своје бројно стање и тако што је у своје јединице укључио и грађане [[Рим]]а, чиме је одржавао борбени [[морал]] у граду. Најзад, да би имао више хране, наредио је да сви који „једу а нису од користи“ – жене, деца и сви други цивили неукључени у ратни напор – изађу тј. искраду се из Рима и провуку се у друге градове [[Италија|Италије]], пре свега у [[Напуљ]].
Осамнаестог дана опсаде, Витигес је ударио свим снагама, на све капије и сва слаба места на зидинама. Но, евидентно му је недостајало искуство са опсадама. Његове опсадне куле, ионако малобројне, на само једном или два места су успеле да се довуку до [[бедем]]а. Остатак напада се састојао само од покушаја са овновима, мердевинама, покушајем поткопавања зидина, „корњачом“ од спојених штитова, и стрелцима који су имали задатак да уклоне браниоце са зидина.
| |||