Словенско насељавање Балканског полуострва — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
мНема описа измене |
||
Ред 22:
После Германа, који се колико толико успешно носио са Словенима и Антима на Дунаву, нови заповедник северне границе постаје [[531]]. године [[Хилвуд]] (односно ''Хилбулдије''), који је пореклом био Ант. Иако са малом војском, он је као добар стратег успешно водио борбу са Словенима и Антима успевши чак и да пређе у офанзиву презимевши једне године на левој обали Дунава. Међутим он гине приликом једног преласка Дунава [[533]]. године, након чега северна граница поново остаје небрањена.
Хилвудову погибију и нестанак озбиљног противника на десној обали Дунава искористили су [[Прабугари|Бугари]] да продру на [[Балканско полуострво]], док су Словени и Анти у то доба заузети међусовним ратом. После обнове сукоба Византије и Персије [[540]]. године Бугари и [[Хуни]] поново праве страховит упад на Балканско полуострво. Том приликом су заузели и опљачкали 32 [[град]]а у [[Илирик]]у одвевши са собом око 120.000 људи у [[ропство|робље]]. Јустинијан се након тога окреће Словенима нудећи им град [[Турис]] који је подигао [[Трајан]] и земље око њега да се населе за шта ће добити и финансијску подршку, за услугу чувања северне границе од варварских упада, али су они то одбили. Већ у то доба помињу се у [[Византијска војска|византијској војсци]] која се под [[Велизар (војсковођа)|Велизаром]]
Словенски упади нису јењавали, тако да је [[548]]. године једна група која је бројала око 3.000 без борбе је прешла [[Дунав]], а потом и [[Марица (река)|Марицу]]. Ту се раздвојила кренувши да пљачка [[Тракија (римска провинција)|Тракију]] и [[Префектура Илирик|Илирикум]]. [[Византијска коњица]] на челу са дворјанином [[Азбад]]ом која је била стационирана у тврђави [[Цурул]] у Тракији покушала је да разбије Словене, али би потучена:
| |||