Миомир Вукобратовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м референце |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 44:
}}</ref>
| познат_по = хуманоидна роботика, [[тачка нула момента]]
| награде = [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулска награда]],<br />[[Октобарска награда]] Београда,<br />[[Награда АВНОЈ-а]],<br />[[Орден Светог Саве|Орден светог Саве]] првог реда
| религија =
| напомене =
Ред 157:
}}</ref>
Истраживања у трећој области — хуманоидној роботици и проблемима динамике двоножних робота — у којој је и даље активан, почиње [[1967]]. године.<ref name="odbrana" /> У јануару [[1968]], на Свесовјетском конгресу теоријске и примењене механике у [[Москва|Москви]], уводи метод за контролу кретања и стабилности двоножних хуманоидних робота. У периоду 1970—1972, са Давором Јуричићем и осталим сарадницима, метод је разрађен и конкретизован, те добија назив „[[тачка нула момента]]“ ({{јез-енгл|Zero-Moment Point; ZMP}}). Иако је метод био брзо прихваћен у научним круговима, на прву практичну реализацију се чекало 16 година, до [[1984]], када је у лабораторији [[Ичиро Като|Ичира Катоа]] на [[Универзитет Васеда|Универзитету Васеда]] примењен на роботу [[WABOT|-{WL-10RD}-]].<ref name="ijhr" /> По речима истакнутих [[јапан]]ских роботичара, шире интересовање за роботику у тој земљи почиње након Вукобратовићеве серије предавања, седамдесетих година, на јапанским [[институт (серија)|институтима]]
| url = http://www.kockicica.org/blog/verovali-ili-ne-humanoidne-robote-izmislili-srbi
| title = Verovali ili ne — humanoidne robote izmislili Srbi
Ред 233:
| language = {{ен}}
}}</ref>:
* [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулска награда]] ([[1976]]. — за изузетна постигнућа у роботици)
* [[Октобарска награда]] Београда ([[1979]]. — са коаутором Д. Стокићем за монографију ''Динамичка контрола манипулатора'')
* [[Награда АВНОЈ-а]] ([[1982]]. — за највиша достигнућа у роботици и [[кибернетика|кибернетици]])
| |||