Први митридатски рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 10:
|територија=
|резултат= Победа Римске републике, [[Дардански мир]]
|страна1= [[Римска република]]<br />[[Битинија]]
|страна2= [[Понтска краљевина|Понтско краљевство]]<br />побуњени грчки градови
|заповедник1= [[Никомед IV од Битиније]] <br /> [[Корнелије Сула]] <br /> [[Lucije Licinije Lukul Mlađi|Луције Лукул Млађи]]
|заповедник2= [[Митридат VI Понтски]]<br />[[Архелај]]
|јачина1=
|јачина2=
Ред 20:
}}
 
'''Први митридатски рат''' вођен је у периоду од 89. до 85. године п. н. е. између [[Римска република|Римске републике]] и [[ПонтскоПонтска краљевствокраљевина|Понтске краљевине]]. [[Митридат VI Понтски|Митридат Велики]] је покушао искористити унутрашње проблеме Републике у којој је још увек беснео [[Савезнички рат у Риму|Савезнички рат]] и незадовољство које су изазивали грађански ратови. Рим је однео победу у Првом митридатском рату, а 84. године је склопљен [[Дардански мир]].
 
== Увод ==
 
Почетком 1. века п. н. е. [[Римска република]] се нашла у великој опасности јер се на јужним обалама [[Црно море|Црног мора]] појавила Понтска краљевина која је претила да јој преотме превласт у Малој Азији. Понтску краљевину је основао [[MitridatМитридат I odод PontaПонта|Митридат I]], потомак древних персијских краљева. Године 119. п. н. е. на престо долази [[Митридат VI Понтски]], амбициозан владар који је настојао проширити своју државу на територију целе Мале Азије и Блиског истока. У првим сукобима са Римом, Митридат се користио лукавством повлачећи се кад год би [[Римски сенат|Сенат]] запретио.
 
Сматрајући да је његова Краљевина довољно јака да се супротстави Римској републици која је још увек водила Савезнички рат, Митридат 89. године п. н. е. одлучује да покрене рат. Извршио је удар на [[Кападокија|Кападокију]] и [[Битинија|Битинију]], римске територије. У наредних годину дана, Митридат је завладао готово целом западном Азијом, изузев неких изолованих места у Карији и Ликији која су и даље била на страни Рима. На римској страни остао је и град Родос. Митридат је показао велику окрутност приликом освајања азијских градова. Једног од римских владара убио је тако што му је сипао топљено злато у уста.
 
== Почетак рата ==
 
Припремајући се за рат са Римом, Митридат је на своју страну привукао и незадовољне Грке. Они су са великим интересовањем слушали говоре Аристиона кога је Митридат послао у Атину да заговара устанак. Убрзо је цела Грчка, изузев [[Етолије]] и [[Тесалија (област)|Тесалије]], устала против Римљана.
 
Након првих победа, Митридат је своју престоницу преместио у [[Pergam|Пергам]] како би лакше пратио дешавања у Грчкој. Митридат је један одред на челу са својим сином упутио дуж обала Тракије у Македонију, а другу преко [[Егеј|Егеја]]а у централну Грчку предвођену [[Архелај|Архелајем]]ем, рођеном Кападокијцу.
 
== Рат ==
 
Убрзо се под Митридатовом контролом нашла цела Македонија. Прва већа битка одиграла се [[Битка код Херонеје (86. пне)|код Хераклеје]] 86. године п. н. е. између Архелаја и [[Корнелије Сула|Корнелија Суле]]. Римска војска однела је велику победу над троструко већом понтском армијом, а према римским подацима, Римљани су изгубили свега 12 људи. Након ове битке, букнула је побуна против понтске власти у Грчкој који су желели да се врати под окриље Рима. Побуну је предводио град [[Ефес]].
Ред 40:
Друга битка одиграла се [[Битка код Орхомена|код Орхомена]] 85. године п. н. е. Архелај је поново поражен од Корнелија Суле. Убрзо Митридат губи контролу над свим освојеним територијама. Битка код Орхомена одлучила је рат.
 
== Мир ==
 
Први митридатски рат завршен је потписивањем [[Дардански мир|Дарданског мира]] 84. године п. н. е. Овим миром Митридат се обавезао да исплати 2000 таланата ратне одштете и одрекао се свих освојених територија.
 
== Види још ==
 
* [[Митридатски ратови]]
* [[Други митридатски рат]]
* [[Трећи Митридатов рат|Трећи митридатски рат]]
 
== Извори ==
 
* Древни Рим, република - Гедис и Гросет (404-416)