Метеор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 28:
== Метеороиди ==
{{посебан чланак|Метеороид}}
Метеороиди су небеска тела величине између 100 μm и 100 m. Већа тела су [[астероид]]и, а мања [[микрометеорит|међупланетарна прашина.]]<ref name="21st">{{harvnb|Hester|2010|pp=332-336}}</ref> Граница између метеороида и астероида није оштра — да ли ће тело пречника десет метара бити сматрано за метеороид или за астероид је више ствар аутора. Као опште правило код ових прелазних величина се може узети да су астероиди објекти који су довољно посматрани да су познати њихови [[орбитални елементи]].<ref name="fundamental">{{Cite book|editor= Hannu Karttunen, Pekka Kröger, Heikki Oja, Markku Poutanen, Karl Johan Donner |title= Fundamental Astronomy | edition = 5<sup>th</sup> | publisher= Springer |location= Berlin|language= en|year= 2007 |isbn=978-3-540-34143-7 |pages=195-197}}</ref>
Метеороиди су најчешће [[комета|кометног]] или астероидног порекла. Комете у близини [[перихел]]а ослобађају и по неколико тона материјала у секунди. Метеороиди који су астероидног порекла настају приликом повремених судара астероида. Осим тога, с обзиром на то да су пронађени [[метеорит]]и пореклом са [[Марс]]а и [[Месец]]а, јасно је да неки метеороиди настају при удару небеских тела (метеороида, астероида, комета) у планете и сателите [[Сунчев систем|Сунчевог система]].<ref name="fundamental" /> Метеороиди кометског порекла имају густину око 0,2 g cm<sup>-3</sup> тако да углавном потпуно сагоре у атмосфери. Метеороиди астероидног порекла имају густину од око 2 g cm<sup>-3</sup>, што је довољно чврста конзистенција да могу да доспеју до површине Земље, под условом да су довољно велике масе да преживе аблацију.<ref name="eaa" /> Око 1% метеороида нису пореклом из Сунчевог система.<ref name="handbook" />
| |||