Црква Снежне Госпе на Текијама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Crkva snežne Gospe.JPG|250п|мини|десно|Црква Снежне Госпе на Текијама]]
'''Црква Снежне Госпе на Текијама''' је црква и највеће маријанско светилиште у [[Србија|Србији]]
Црква Снежне Госпе се налази на самом изласку из [[Петроварадин]]а према [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] на магистралном путу [[Нови Сад]] — [[Београд]].
Ред 7:
== Историјат ==
Према предању , на месту садашње цркве налазила се средњовековна хришћанска богомоља посвећена Девици Марији , коју су Турци срушили 1526. године. Турци су у [[16. век]]у саградили дрвену [[џамија|џамију]] са [[минарет]]ом и малу текију са два [[дервиш]]а по којој је добила име (на [[арапски језик|арапском]]: одмориште). Након одласка Турака , 1687. године, Петроварадин постаје стециште војника, трговаца и земљорадника. Први чланови исусовачког реда у град долазе већ 1693. године где не затичу сачуване средњовековне хришћанске богомоље. 26. јануара [[1699
Црква Снежне Госпе подигнута је у знак велике победе хришћанства над исламом и велике битке на [[Везирац|Везирцу]] 5. августа 1716. год (када је пао снег у августу). Седамнаест година након што је [[1699
[[Датотека:Snezna_Gospa.jpg|250п|мини|десно|Апсидална страна цркве]]
С обзиром да је победа у бици извојевана 5. августа , на дан Снежне Госпе , поменута црква је од тада посвећена Госпи Снежној, односно Госпи Текијској. Због своје чудотворности , ова је икона с временом постала предметом изузетног поштовања , а празник Снежне Госпе - даном највећег ходочашћа у ово маријанско светилиште у Петроварадину како од стране католика, тако и православаца и осталих хришћанских деноминација међу којима је ово светилиште веома поштовано. У првим послератним годинама црква Госпе Снежне проширена је о трошку породице настрадалог аустријског подмаршала , грофа Зихрида Брунера , ког су Турци били заробили и на сам дан битке погубили. Друго проширење и преуређење цркве учинили су оци [[исусовци]] [[1745
Током Другог светског рата, усташе су из цркве избациле протестантски и православни олтар.<ref>[http://stari.dnevnik.rs/node/5648 Зачетак духа помирења свих жртава], ''Дневник''</ref>
|