Дулитлов напад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Army_B-25_(Doolittle_Raid).jpg|300px|Б-25 полеће са носача Хорнет|thumb|right]]
'''Дулитлов напад''' [[18. април]]а [[1942]], је био први [[ваздушни напад]] [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] на матична [[јапан]]ска острва током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Мисија је била значајна по томе јер је била једина операција у којој су бомбардери [[
Напад је смилио и предводио потпуковник [[Џими Дулитл]], познати цивилни пилот и ваздухопловни инжењер и пре рата. Међутим, напад је имао корене у мислима морнаричког капетана [[Френсис Лоу|Френсиса Лоуа]], који је на почетку рата предвидео да ће, под правим условима, двомоторни бомбардери моћи успешно полетати са носача авиона са прихватљивом количином товара, нападати војне мете у Јапану и одлетети до [[Кина|Кине]].
Ред 12:
Дулитл се у међувремену дао у потрагу за добровољцима. Будући да је био дирнут национални понос то није био велик проблем, а Дулитл се усто, да би уверио све оне који су сумњичаво вртели главом на помисао о полијетању бомбардером с носача, обавезао да ће он лично пилотирати првим авионом, који ће имати најкраће залетиште.
На располагање су добили потпуно нов носач ''Хорнет'' којим је заповиједао капетан Марк А. Мичер, а ваздушно обезбеђење им је требао пружити ''Ентерпрајз''. Након неколико месеци припрема, ''Хорнет'' 2. априла 1942. коначно креће према Јапану са 16 бомбардера Б-25 на својој палуби, а пратњу му чине крстарице ''Солт Лејк Сити'', ''Нортхемптон'', ''Винснес'' и ''Нешвил'' те 8 [[разарач]]а и 2 [[танкер]]а потребна за дуго путовање које им предстоји. Насред океана им се придружио и ''Ентерпрајз'' којим заповиједа шеф треће флоте, адмирал (тада
Сви авиони су успели досећи Јапан и истоварити свој терет бомби од 225 кг изнад Токиа, [[Јокохама|Јокохаме]] и [[Нагоја|Нагоје]], и наставити пут преко [[Источнокинеско море|Источног кинеског мора]], али је њихов учинак био више него скроман (између осталог, лакше је оштећен носач Рјухо). Као што се и очекивало, нити један авион није стигао до аеродрома у Кини. Један се успио спустити у [[Владивосток]]у где су посаду интернирали Руси, а остали су једва стигли до кинеског копна где су се присилно спустили. Посаде из 14 од 16 авиона су преживеле слетање и напослетку се, уз помоћ кинеских савезника, вратиле у САД. Посаде из преостала 2 авиона нису биле те среће - двојица су погинула при паду авиона, а осморица су завршили у јапанском заробљеништву. Сви су били мучени и осуђени на смрт, над тројицом је пресуда и извршена, а један је подлегао глади и болести. Преживела четворица су ослобођени у августу 1945.
|