|
| опис_грба =
}}
'''Катарина Константиновић''' (1848–1910) била је, по мајци, припадница [[Обреновићи|породице Обреновић.]], [[унука]] [[Јеврем Обреновић|Јеврема]], рођеног брата кнеза Милоша Мајка Анка покушала је да уда за [[Кнез Михаило|кнеза Михаила Обреновића]] и поред пртивљења бројних угледних личности из политичког живота [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. После атентата на кнеза, у коме је живот изгубила и Анка Константиновић, Катарина се удала за [[генерал]]а [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливоја Петровића Блазнавца]], који је био један од [[Друго намесништво|намесника]] (1868-1872) малолетном кнезу [[Милан Обреновић|Милану]], Катаринином брату од стрица. После Блазнавчеве изненадне смрти, Катарине се удала по други пут, овога пута за блиског рођака са мајчине стране [[МихајлоМихаило Богићевић|Михајла Богићевића Оцику]]. Са Блазнавцем је имала двоје деце, док је са Богићевићем усвојила [[Делфа Иванић|Делфу Иванић]].
== Породица ==
Катарина је рођена [[1848]]. као [[ћерка]] Александра Константиновића и учене вође високог друштва, [[Анка Обреновић|Анке Обреновић]], [[Братаница|братанице]] Милоша Обреновића I, српског принцакнеза и зачетникародоначелника [[обреновићи|династије Обреновића]]. Имала је једног брата, пуковника Александра Константиновића (преминуо 1914.) и полусестру, СимеонуСимону-Симку (преминула 1915.), из ванбрачне везе њене мајке и мајкиногудовиченог зета, Јована Германа.
== Кнез Михаило ==
Понекад, након очеве смрти, Катарина и њена мајка позиване су од стране [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]] да живе на владарском двору.{{sfn|Hawkesworth|2000|pp=101}} Од септембра [[1860]]. године, он је преузео власт по други пут, пошто је свргнут [[1842]]. након три године владавине. Био је несрећно ожењен мађарском грофицом, [[Јулија Хуњади|Јулијом Хуњади де Кетељ]], која није била у стању да рађа децу. Кнез Михаило и Катарина су постали љубавници. Катарина се није трудила да сакрије свој презир према кнегињи Јулији, па је отворено признала аферу са кнезом. Михаило је желео да се резведе и да ожени Катарину,{{sfn|Cox|2002|pp=47}} посебно због тога што је Јулија имала љубавника у то време, војводугрофа Карла фон Аренберга. Срби нису крили своје неповерење према Јулији, због њене католичке вере и мађарског порекла, али када су се прошириле вести о Михаиловој жељи за разводом и женидбом са својом рођаком, Катарином, обични људи као и политичари и свештеници били су једнако огорчени.{{sfn|Cox|2002|pp=47}} Један од најватренијих противника развода био је истакнути српски премијердржавник [[Илија Гарашанин]], који је смењен са положаја председника владе [[1867]]. године, између осталог, због своје примедбе на Михаилов развод од Јулије и брак са Катарином. Његова смена довела је до протеста [[Русија|Русије]].
Катаринина нада да ће постати кнегиња никада се није обистинила. Кнез Михаило је 10. јуна 1868. био у шетњи Кошутњаком заједно са Катарином, њеном мајком Анком и бабом [[Томанија Обреновић|Томанијом]]. Кнез Михаило је одмах убијен, Катарина је само рањена, али је њена мајка, након што се храбро борила са својим наоружаних нападачем, такође убијена. Баба Томанија је прошла неозлеђено. ▼
▲Катаринина нада да ће постати кнегиња никада се није обистинила. Кнез Михаило је 10. јуна 1868. био у шетњи [[Кошутњак|Кошутњаком ]] заједно са Катарином, њеном мајком Анком и бабом [[Томанија Обреновић|Томанијом]]. Кнез Михаило је одмах убијен, Катарина је само рањена, али је њена мајка, након што се храбро борила са својим наоружаних нападачем, такође убијена. Баба Томанија је прошла неозлеђено.
== Брак и проблеми ==
Те исте године, [[1868]]., двадесетогодишња Катарина удала се за генерала [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливоја Петровића Блазнавца]] (1824.- 1873.), који је Михаилов војни министар и који је одиграо важну улогу у проглашењу четрнаестогодишњег [[Краљ Милан Обреновић|Милана]], Катарининог [[Брат од стрица|брата од стрица]], за новог кнеза. Генерал, који је деловао као један од Миланових [[Друго намесништво|намесника]], био је 24 године старији од Катарине и заједно су имали сина, Војислава (1869–1910) и ћерку, Милицу, која је преминула као дете. ▼
▲Те исте године, [[1868]]., двадесетогодишња Катарина удала се за генерала [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливоја Петровића Блазнавца]] (1824.- 1873 .), који је Михаилов војни министар и који је одиграо важну улогу у проглашењу четрнаестогодишњег [[Краљ Милан Обреновић|Милана]], Катарининог [[Брат од стрица|брата од стрица]], за новог кнеза. Генерал, који је деловао као један од Миланових [[Друго намесништво|намесника]], био је 24 године старији од Катарине и заједно су имали сина, Војислава (1869–1910) и ћерку, Милицу, која је преминула као дете.
Каснијих година, када је кнез Милан постао краљ Србије, она је била прва дама суда због његовог развода од своје супруге Наталије. ▼
▲Каснијих година, када је кнез Милан постао краљ Србије, она је била прва дама суда због његовог развода од своје супруге [[Краљица наталија|Наталије ]].
Генерал Блазнавац је умро у априлу [[1873]]. године, а она се преудала за свог рођака, МихајлаМихаила Богићевића Оцику(1843–1899). Напустили су Србију и започели номадски начин живота, живећи на различитим местима свуда по [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Међутим, касније су се вратили у [[Београд]], где је он службовао као мајор од 4. априла [[1886]]. године до 4. фебруара [[1887]]. године. Заљубила се у пријатеља свог сина, Војислава, који је био осамнаест година млађи од ње. Затим је оставила свог мужа због свог младог љубавника, а финансијску помоћ је примала од свог сина, као и од њене богате [[полусестра|полусестре]], [[Симеона (Симка) Лаховари|Симке]], која је била удата за румунског политичара, [[Александар Лаховари|Александра Лаховарија]] (1841–1897). У то време Симка Лаховари је службовала као пратиљадворска дама краљице [[Елизабета од Вида|Елизабете Румунске]].
Катарина је преминула [[1910]]. године у [[Ниш]]у, где је њен син Војислав био стациониран као војник, и сахрањена је у [[Београд]]у. Војислав је преминуо исте године.
|
