Тесла (јединица) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{друга употреба|Тесла}}
[[СликаДатотека:100RSD front.jpg|мини|250п|Физикална јединица је, у почаст Николи Тесли, данас на новчаници за 100 динара.]]
'''Тесла''' (симбол: '''T''') је [[СИ изведена јединица]] за [[магнетна индукција|магнетну индукцију]] (густину [[магнетни флукс|магнетног флукса]]). На [[Генерална конференција тежина и мера|Генералној конференцији тежина и мера]] у [[Париз]]у [[1960]]. године, јединица је названа у част [[Никола Тесла|Николи Тесли]].
 
Ред 15:
што се изузетно ретко користи.
 
Ознака јединице (Т), као и код свих других СИ јединица које су назване по именима познатих научника пише се великим словом, док се назив пише малим почетним словом ('''тесла'''), осим ако се не налази на почетку реченице.
 
 
== Историја ==
Идеја за давање назива јединици за магнетну индукцију по Николи Тесли се јавила када је технички комитет бр. 24 за електричне и магнетне величине и јединице, тело међународне асоцијације стручних удружења, после првог послератног заседања [[1950.]]. године у [[Париз]]у националним комитетима упутило допис да размотре да ли да се јединици магнетне индукције уместо „вебер по квадратном метру“ додели име неког научника. Професори Електротехничког факултета у Београду, Павле Миљанић и Александар Дамјановић подносе предлог да јединица добије име тесла. Комитет експерата је 30. јуна 1953. у Опатији дала задужење професору Миљанићу да састави образложење које ће бити упућено националним комитетима. На основу ових одговора је Технички комитет 24 у Филаделфији 1. септембра 1954. године предложио резолуцију да Међународна Електротехничка Комисија препоручује усвајање назива „тесла“ за јединицу густине магнетног флукса у Ђорђијевом систему. Акциони комитет на заседању у Минхену прослеђује ову препоруку Међународном комитету за тегове и мере.
 
Међународни комитет за тегове и мере на заседању које је трајало шест дана од 1. до 6. октобра 1956. године доноси предлог одлуке о усвајању нове јединице мере Ђорђијевог система 11. Генералној конференцији за тегове и мере. Једанаеста Генерална конференција за тегове и мере је одржана у Паризу од 11. до 20 октобра 1960. године. Присуствовале су делегације 34 државе потписнице Метарске конвенције. По традицији је председавао Председник Академије наука Француске Емил-Жорж Баријон. Прихватање нове јединице мере је извршено гласањем, после бурне расправе, у којој је са 18 гласова за, 1 против и 11 уздржаних нова јединица за магнетну индукцију постао тесла. На овој конференцији је нови систем мера добио назив СИ, а јединица мере за силу је постао њутн.<ref>Усвајање назива „Тесла“ за међународну јединицу магнетне индукције, Електротехнички институт „Никола Тесла“, Годишњи извештај за 2006. годину, Срђан Спиридоновић, ISSN 1820-256X</ref>
Ред 26:
 
 
=== Примери ===
* у [[свемир]]у, магнетна индукција је између 10<sup>-10</sup> T и 10<sup>-8</sup> T
* у [[Земља|Земљином]] [[магнетско поље|магнетском пољу]] на [[географска ширина|географској ширини]] од 50&deg; је 5,8 &middot; 10<sup>-5</sup> T, а на [[екватор]]у (0&deg; географске ширине) је 3,1 &middot; 10<sup>-5</sup> T
* у магнетском пољу потковичастог [[магнет]]а је 0,001 T
* у медицини, на [[Нуклеарна магнетна резонанција|магнетној резонанцији]] износи до 3 T за стандардне прегледе и до 12 Т за истраживања
* У спектрометрима за [[нуклеарна магнетна резонанција|нуклеарна магнетна резонанција]] износи до 21 Т
* на [[сунчева пега|сунчевим пегама]] је 10 T
* најјаче стално магнетско поље постигнуто је у лабораторији (Флорида државни универзитет: Национална лабораторија за велика магнетна поља [http://www.magnet.fsu.edu/] у [[Талахаси]]ју) је 45 T [http://www.magnet.fsu.edu/news/pressreleases/121799.html]
Ред 47:
[[ЦГС]] јединица је [[гаус]] = 10<sup>-4</sup> T
 
== СИ јединице за електрицитет ==
{{СИ јединице за електромагнетизам}}