Тупољев Ту-154 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 61:
Као и многи други совјетски путнички авиони, Ту-154 има велики стајни трап што му омогућава слетање на лошије припремљене писте, некада уобичајене у руралним подручјима Совјетског Савеза. Главни органи стајног трапа имају два пута по шест точкова са гумама под ниским притиском који се увлачи у гондолу смештену на излазној ивици крила (што је особина и осталих Тупољевих авиона). Носна нога има два точка. Мека хидраулична амортизација пружа мирније рулање на неравним површинама. Путничка кабина може сместити 128 путника у конфигурацији са две класе или 164 путника у конфигурацији са једном класом, односно 180 путника при збијеним размештајем седишта. Изглед кабине може се прилагодити у тзв. зимску конфигурацију у којој се уместо неколико извађених седишта постављају ормари за гардеробу.
Првобитни захтев био је да пилотску посаду чине три члана: пилот, копилот и инжењер лета, за разику од осталих совјетских путничких авиона са посадом од четири или пет чланова. Ипак је у бившем
Авиоелектроника је по први пут у Совјетском Савезу изграђена према западним стандардима. То укључује и ({{јез-енгл|NVU-B3 Doppler}}) Доплеров навигациони систем, троструки аутопилот који омогућава аутоматски -{ILS}- прилаз према ICAO категорији -{II}- временским минимумом, аутоматски гас, Доплеров систем мерења заношења и брзине ({{јез-енгл|DISS}}), „курс-МП“ радио-навигациони систем и други. Модерније надоградње укључују -{TCAS}- (систем против судара), [[Глобални позициони систем]] -{GPS}- (сателитски систем за позиционирање) и друге модерне системе, углавном западне производње.
| |||