Органска хемија — разлика између измена

Са друге стране показало се да сва органска једињења у себи садрже [[угљеник]] који је [[валенца|четворовалентан]]. Одатле потиче тренутна дефиниција органске хемије да је она хемија угљеникових једињења. Изузетак представљају [[угљен моноксид]], [[угљен -диоксид]], [[угљена киселина]] и њене соли [[карбонат]]и, [[цијанид]]и, [[метални карбонили]] (који спадају у [[комплексна једињења|координационе комплексе]]) и [[Алотропска модификација|алотропске модификације]] угљеника као што је [[дијамант]] и [[графит]] који се убрајају у неорганска једињења.

Разна специјализована својства [[Молекулски кристал|молекулских кристала]] и [[Полимер|органских полимера]] са [[конјуговани систем|конјугованим системима]] су од интереса у зависности од примене, е. г. термо-механичке и електро-механичке као што је [[пиезоелектрицитет]], електрична проводљивост, и електро-оптичке особине.