Атанасије Стојковић — разлика између измена

Атанасије је рођен у Руми 1773. године где је пошао у школу и после основне завршио средњу „граматикалну латинску школу” и постао [[учитељ]]. Незадовољан звањем учитеља наставио је школовање у [[Шопрон]]у и [[Сегедин]]у, а [[1796.]]. године учи права у [[Братислава|Пожуну]], да би по добијању стипендије отишао у [[Гетинген]] на студије природних наука, где [[1799.]]. стиче звање доктора филозофије и постаје први [[Србин]] који је докторирао на том универзитету <ref>После [http://www.rastko.rs/filosofija/jbalevic/bbalevic-religija_c.html Бојана Јована Стефановића Балевића који је докторирао] у [[Хале]]у [[1752.]]. године, Атанасије Стојковић је био други Србин са докторском титулом уопште.</ref> и члан Гетингенског и [[Јена|Јенског]] ученог друштва. На наговор [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] од 1801. до 1803. у Будиму пише књигу ''"Фисика, простим језиком списана за род славено-сербскиј"'' у три тома, која је прво такво дело на српском језику, и обухвата не само физику већ и метеорологију, астрономију, минерологију па чак и ботанику и зоологију. Овим се Стојковић сврстао у ред српских просветитеља, уз Доситеја и [[Павле Соларић|Павла Соларића]].

* [[Милан Ђ. Милићевић]]: ''Поменик знаменитих људи у српског народа'', [[Слово љубве]], Београд, [[1979.]]. стр. 689-690.

* [[Јован Скерлић]]: ''Историја нове српске књижевности'', Рад, Београд, [[1953.]]. стр. 105-107.