Јелена (мајка Константина Великог) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Disambiguated: Палестина → Сирија Палестина (2) |
||
Ред 44:
Након Констанцијеве смрти 25. јула [[306]]. године, римска војска је у британском граду [[Јорк]]у прогласила његовог сина Константина за цара. Обично се сматра да је након тога Хелена дошла на синовљев двор у [[Трир]]у, вероватно тек пошто је август Галерије прихватио Константина за равноправног члана царског колегијума. Пошто је Константин заузео [[Италија|Италију]] [[312]]. населила се у [[Рим]]у. После победе над [[Максенције]]м Константин се и дефинитивно окренуо хришћанској вери и, по речима савременика и царевог биографа, [[Евсевије Цезарејски|Евсевију Цезарејском]], превео је читаву своју породицу, укључујући и мајку, у хришћанство. Цар је својој мајци поклонио пространи посед на самом југоистоку Вечног града, на подручју познатом као Латеран. На Хеленином имању подигнута је можда и најстарија црква у Риму посвећена мученицима из Диоклецијановог периода, св. Марцелину и Петру. Константин је подигао цркву, али се о њој касније бринула његова мајка пошто је старој царици дозвољено да располаже средствима из царске ризнице. На истом имању налазила се и Хеленина палата наслеђена из времена [[Септимије Север|Септимија Севера]] Палатијум Сесоријанум ({{јез-лат|Palatium Sessorianum}}). Археолошка ископавања показала су да је једна од просторија Хеленине палате адаптирана у хришћанску капелу.
Константин је своју мајку прво почастио титулом нобилисима фемина ({{јез-лат|nobilissima femina}}), а након коначне победе над [[Лициније]]м, као сада једини цар, доделио је титуле августе и својој супрузи Фаусти и мајци Хелени. Као једини владар Царства од 324, Константин је почео да промовише своју породицу као важне личности новог поретка. Најчешћа серија новца са Хелениним ликом приказује је помало идеализовано на обверсу новца са дијадемом, ознаком царске власти, уз натпис ''-{FL HELENA AUGUSTA}-''. На полеђини новца приказана је женска фигура уз натпис ''-{SECURITAS REIPUBLICA}-'' (Сигурност државе). Стара царица је очигледно поистовећена са симболичном преставом Сигурности. Натписи из овог периода називају Хелену часним називима ''-{mater}-'', ''-{genetrix}-'' и ''-{procreatrix}-'' и на тај начин још једном подвлаче легитимност Константиновог положаја и његово првенство у односу на бројно потомство Констанција и Теодоре. Поред Дрепанума, Константин је још два града преименовао у част своје мајке, тако да су нам познати још један Хеленопољ у [[Сирија Палестина|Палестини]] и Хеленопонт у [[Мала Азија|малоазијској]] дијецези [[Понт]].
Слога царске породице требало је да одражава величину и хармоничност најзад уједињеног Римског царства. Међутим у лето 326. Константин је из непознатих разлога погубио свог најстаријег сина цезара [[Крисп]]а, а затим и његову маћеху, своју супругу августу [[Фауста|Фаусту]]. Једино што ове две ликвидације доводи у везу је кратак временски рок у току кога су се одиграле. По малициозном паганину [[Зосим]]у, који је писао око 500. године, Хелена је за смрт свог најмилијег унука оптужила снаху Фаусту и Константин је једно зло исправио другим. Иако су две жене могле бити ривалке на двору, нарочито пошто је Фауста била полусестра Теодоре, друге жене Констанција Хлора, нема правих доказа да је Хелена допринела паду њене снахе.
=== Хеленино ходочашће и смрт ===
Убрзо након прославе Константинове десетогодишњице владавине, Хелена се по Евсевију Цезарејском упутила на ходочашће у Свету земљу. По митрополиту [[Палестина|Палестине]], циљ августиног пута био је да обиђе света места и искаже своје хришћанско човекољубље. Међутим, Евсевије отворено каже и да је Хелена разделила велике дарове војсци. Овај податак указује да је њена посета ипак имала снажну црту државничке посете. Могуће је да је Константинов нагли заокрет у верској политици, уклањање некадашњег владара Истока Лицинија и обрачун унутар царске породице изазвао немире у источним провинцијама. Подела новца војницима је вероватно примирила прилике на источној граници, а присуство августе је допринело убрзаном спровођењу популарних мера. И последњи међу хришћанима које је [[Лициније]] притворио, протерао или послао у руднике на принудан рад су најпосле ослобођени. Хелена је такође, можда у циљу популаризације хришћанских вредности, поделила дарове сиротињи, болеснима и сирочади. Поред тога, августа је обишла и Свету земљу и цркву Христовог рођења у Витлејему и Христовог гроба у [[Јерусалим]]у које је њен син почео да гради. Изградњом цркава и других споменика који су подсећали на најранију [[хришћанство|хришћанску]] историју римска провинција [[Сирија Палестина|Палестина]] је почела да добија обрисе хришћанске Свете земље.
[[Датотека: Helena tomb.jpg|мини|десно|190п|'''Хеленин порфирни саркофаг''': Царица је сахрањена у саркофагу са војним мотивима што упућује да је у почетку био планиран за неког од мушких чланова династије, можда за самог Константина.]]
Недуго по повратку са пута по истоку, Хелена је умрла крајем 328. или почетком 329. године. Пошто Евсевије пише како је царица преминула у присуству свога сина, највероватније је да је умрла у Триру пошто знамо да је Константин у јесен 328. одатле водио војне операције против рајнских [[Германи|Германа]]. Уз војну пратњу Хеленини остаци су допраћени у Рим где су сахрањени у маузолеју који је Константин изградио уз цркву св. Марцелина и Петра и раније одредио као место свог укопа. Хелена је сахрањена у порфирном саркофагу и њене мошти су изгледа једним делом касније пренесене у Цариград и сахрањене у царском маузолеју при цркви св. Апостола уз њеног сина. Мошти преостале у Риму су у 9. веку послате у [[Ремс]] у [[Француска|Француској]], а остатке мошти је папа [[Иноћентије II]] (1130—1143) сместио у римску цркву св. Марије како би их заштитио од лопова. У складу са тадашњом модом, Хеленин саркофаг је искоришћен како би се у њега сахранио папа [[Анастасије IV]] (1153—1154) и захваљујући томе је сачуван у Латеранској базилики и данас се налази у Ватиканском музеју.
| |||