Папа Гргур XI — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
| место_рођења = Замак Момон у [[Лимож]]у
| држава_рођења = [[Краљевство Француска]]
| датум_смрти = 27. август [[1378]].
| место_смрти = [[
| држава_смрти = [[Краљевство Француска]]
| сахрањен =
Ред 19:
| наследник = [[Папа Мартин V]]
}}
'''Папа Гргур XI''' ([[1331]], замак Момон — 27. август [[1378]], [[
== Младост ==
Постао је кардинал врло млад, још [[1348]]. године. На том положају је био на универзитету у Перуђи, где је постао вешт канониста и теолог. Стекао је поштовање свих због своје понизности и чистоти, па је [[30. децембра]] [[1370]]. године, после смрти [[Папа Урбан V|папе Урбана V]], једногласно изабран за папу. Пјер Руђер је узео име Гргур XI. Рукоположен је за свештеника 4. јануара [[1371]]. године, а наредног дана је крунисан.
== Понтифакт ==
На самом почетку [[понтифакт]]а је покушао да помири краљеве Француске и Енглеске између којих се водио [[Стогодишњи рат]], али доживео је неуспех. Успео је међутим да успешно посредује за мир између [[Круна Арагона|Круне Арагона]], [[Круна Кастиље|Круне Кастиље]], [[Краљевина Навара|Краљевине Наваре]], [[Краљевина Сицилија|Краљевине Сицилије]] и [[Напуљско краљевство|Напуља]]. Планирао је да уједини Православну и Римокатоличку цркву, па да ту уједињену цркву реформише и сазове нови крсташки поход, али су га спречили проблеми у Италији, где се претерано осилио владар Милана и окорели непријатељ папства, [[Бернабо Висконти]], који је 1371. године освојио [[Ређо Емилија|Ређо Емилију]] и још нека места која су била папски вазали. Господари италијанских градова су покушали да га покоре, али их је он поразио. После тога папа га је екскомуницирао. Бернабо је појео булу о екскомуникацији и после тога вређао папу и легата, који му је донео булу. Папа је после тога 1372. године објавио рат Бернабу.▼
=== Почетак понтифакта ===
▲На самом почетку [[понтифакт]]а је покушао да помири краљеве Француске и Енглеске између којих се водио [[Стогодишњи рат]], али доживео је неуспех.
=== Рат са Бернабом Висконтијем ===
Бернабо је на почетку имао успеха, али када је папи пружио подршку [[цар Светог римског царства]], [[Карло IV Луксембуршки]], краљица Напуља, [[Јована I Напуљска]], угарски краљ [[Лајош I Анжујски]] и енглески кондотјер [[Џон Хавквуд]], Бернабо је тражио преговоре са папом. Подмитио је неке кардинале па је 6. јуна 1374. године склопљен по њега повољан мир.
=== Побуна ===
Гргур је постављао Французе на високи положај у Папској држави због чега је изазвао мржњу северноиталијанских државица, па су се Фирентанци плашили да ће изгубити свој престиж и склопили су савез са Бернабом у јулу 1375. године, циљ тог савеза био је да се изазове побуна на територији папске државе. Толико су били успешни да је цела Папска држава устала против папиних легата. Побуна је на крају ипак била угушена и папа је побуњенике сурово казнио. Фиренца бива екскомуницирана и [[република Фиренца]] је од стране папе проглашена за непостојаћу. Због те побуне [[Фиренца]] је изгубила много новца, али је за мир између папе и Фирентанаца посредовала [[Света Катарина Сиенска]], испрва није успела и убрзо је дошло до наставка рата, али јој је папа на крају попустио, упркос протестима француског краља [[Шарл V Мудри|Шарла V Валое]] и већине кардинала.
=== Прелазак у Рим ===
После одлуке да се врати у Рим, Гргур је 13. септембра 1376. године напустио Авињон и кренуо ка Марсеју из кога је 2. октобра испловио бродом до Корнетоа, у који је стигао 6. децембра, где је направио [[аранжман]]е за будућу владу и 13. јануара је напустио град и сутрадан стигао у луку Остију. После тога је отишао у манастир Светог Павла, где је остао неколико дана и 17. јануара је свечано ушао у Рим, али се мржња према папи још више увећала.
=== Чезенска крвава купка ===
Убрзо после папиног доласка у Рим избила је побуна, али њу је сурово угушио Роберт, кардинал Женеве, побивши хиљаде цивила тај злочин назван је '''''[[Чезенска крвава купка]]''''', а Роберт је назван Чезенским месаром. То је још више подстакло становнике папске државе да се буне. Папа је лично крајем маја угушио побуну у Ангују, као и још неке побуне и вратио се у Рим 7. новембра.
=== Смрт ===
Гргур је 27. августа [[1378]]. године умро на европском конгресу у Сарцану. Он је био последњи папа, који је био Француз. Био је побожан, али се бавио и непотизмом. По налогу шпанских пустуњака 1374. године [[Јероним Стридонски|Јеронима Стридонског]] прогласио за свеца. 22. маја 1377. године издао је пет була против црквеног реформатора [[Џон Виклиф|Џона Виклифа]]. Гргур је био згрожен условима у Риму да га је само смрт спречила да се врати у Авињон.
{{DEFAULTSORT:Гргур XI}}
| |||