Википедија

Јован Илкић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ispravke .+ породица
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 9:
| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
| датум_смрти = [[22. јануар]] [[1917]].
| место_смрти = [[Нојзидл на Језеру|Нежидер]]
| држава_смрти = [[Аустроугарска]]
| отац =
Ред 22:
| боја = #CCCC99
}}
'''Јован Илкић''' ([[1857]] — [[1917]]) је био српски [[архитекта]] који је знатно утицао на развој архитектуре у [[Србија|Србији]] у последњој четвртини [[XIX19. век|XIX]] и почетком [[XX20. век|XX века]]а.
 
Рођен је у трговачкој породици у [[Земун]]у, где је завршио основну школу и нижу гимназију. У [[Беч]]у је завршио реалну гимназију, а затим се уписао на студије архитекутре код [[Теофил Ханзен|Теофила Ханзена]] на Академији лепих уметности. Дипломирао је [[1883]]. године. До августа исте године био је запослен у Ханзеновом бироу за граћење Парламента у Бечу, а затим је дошао у [[Србија|Србију]], на позив краља [[краљ Милан Обреновић|Милана Обреновића]], да доврши радове на уређењу [[Стари двор|Старог двора]]. По доласку у Србију запослио се у Министарству грађевина где је радио као контрактуални инжењер од [[1883]]. до [[1899]]. године и као редовни инжењер од [[1900]]. до [[1910]]. године. У [[Мађарска|Мађарску]] је отишао [[1910]]. године и током [[1911]]. и [[1912]]. године радио је на изградњи комплекса фабрике Пелман у [[Будимпешта|Будимпешти]]. У Београд се вратио [[1912]]. године. Сматра се да је као изузетно плодан градитељ успео да оствари стотинак пројеката. Стварао је у [[класични стил|класичном]] и [[Српски националнисрпско-византијски стил у архитектури(модерни)|српском националном стилу]].
 
Пројектовао је многа значајна здања у [[Београд]]у:
* кућу [[Крсмановићева кућа|Алексе Крсмановића]] на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] 31 ([[1885]]),
* кућу [[Милан Пироћанац|Милана Пироћанца]] у Француској 7 (око [[1885]]),
* кућу Милорада Павловића у Краља Петра 13-15 (око [[1890]]),
* [[Студентски културни центар Београд|Официрски дом]] у Краља Милана 48 ([[1895]], са [[Милорад Рувидић|Милорадом Рувидићем]]),
* Дом [[Друштво светогСвети СавеСава|Друштва светог Саве]] у Цара Душана 13 ([[1889]]/[[1890|90]]),
* [[Народна скупштина Републике Србије|Народну скупштину]] ([[1902]] — [[1936]]),
* зграду осигуравајућег друштва -{Rossija}- (данас [[Хотелпалата МоскваРосија|хотел ''Москва'']]) ([[1906]]) у сарадњи са [[Москва|моковским]] архитектима.
 
Међу значајна Илкићева дела у Србији спадају и
* [[Црквацрква светеСвете Тројице у Параћину|црква св. Тројице]] у [[Параћин]]у ([[1894]]),
* зграда Начелства и [[зграда Окружног суда у Ваљеву|зграда Окружног Суда]] у [[Ваљево|Ваљеву]] (почетак [[XX20. век|XX века]]а),
* звоник и припрата старе цркве св. Духа у [[Крагујевац|Крагујевцу]] ([[1907]]) и др.
 
Ред 55:
* [[Миодраг Јовановић]], ''[[Теофил Ханзен]], „ханзенатика“ и ханзенови српски ученици'', Зборник за ликовне уметности Матице српске 21, Нови Сад 1986, 235-258.
* [[Александар Кадијевић]], ''Један век тражења националног стила у српској архитектури. Средина XIX – средина XX века'', Београд 1997. ISBN 86-395-0339-7
* [[Љиљана Милетић-Абрамовић]], ''Архитектура [[резиденција]] и [[вила (митологија)|вила]] Београда 1830-2000'', Београд 2002. ISBN 86-7594-005-X
* [[Драгиња Маскарели]], „Илкићев пројекат за [[Епархијски дом]] у Нишу – пример неовизантијских стремљења у новијој српској архитектури“, in: ''Ниш и Византија. Зборник радова I'', Ниш 2003, 141-152. ISBN 86-7455-575-6
* Драгиња Маскарели, ''Хотел „Москва“ у Београду'', ДаНС 55, Нови Сад 2006, 70-71.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Илкић”