Јулисиз С. Грант — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Амерички грађански рат; додана категорија [[:Категорија:Личности Америчког гра…
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 58:
Грант је у фебруару [[1862]]. године покренуо, уз помоћ речне ратне флотиле, офанзиву с циљем да се освоје важне јужњачке тврђаве [[Форт Хенри]] и [[Форт Донелсон]]. Након освајања Форт Хенрија, код опсаде Форт Донелсона су га напали јужњаци, покушавајући да разбију обруч. Грант их је поразио, а потом команданту јужњачког гарнизона послао ултиматум којим тражи „безусловну предају“. Ултиматум је прихваћен. Тада се предало 14.000 јужњака што је представљало, до тада, највећу победу северњачких снага у Грађанском рату. Грант је због тога добио надимак „Безусловна предаја“ ({{јез-енгл|Unconditional Surrender}}), а популарност у северњачкој јавности му је нагло порасла.
 
Грантов претпостављени, генерал [[Хенри Халек]], му је завидео на популарности, па је покушао да га смени, али га је Линколнова интервенција вратила на положај. Грантова војска је почетком априла код Шилоа била изненађена од стране јужњачке војске са [[Алберт Сидни Џонстон|Албертом Сиднијем Џонстоном]] на челу. Испочетка су северњачке снаге потиснуте, али је Грант успео да стабилизује ситуацију до доласка појачања и да следећи дан организује велики и успешан противнапад. Иако је однео велику победу, а Џонстон погинуо, у америчкој јавности је до тада незамисливи број погинулих - 23.000 мртвих и рањених на обе стране - изазвао бес и захтеве за Грантовом сменом. Грант је овај пут сачувао свој положај само захваљујући интервенцији свог доброг пријатеља [[Вилијам Т. Шерман|Вилијама Т. Шермана]].
 
Сљедећих неколико мјесеци је Грант учествовао у операцијама снага Уније у западном [[Тенеси]]ју, а потом га је заокупио план освајања [[Виксбург]]а - кључног јужњачког утврђења којом се контролисала [[Мисисипи (река)|Мисисипи]]. Након неколико безуспјешних покушаја у прољеће је лансирао сложену операцију током које је, супротно дотадашњим начелима ратовања, оперисао у непријатељском подручју без властите логистичке базе. Циљ је био постићи што је могуће већу мобилност и спријечити јужњаке да против њега концентришу надмоћне снаге.
Ред 70:
Сам Грант је лично преузео команду над [[Армија Потомак|Армијом Потомак]], чији је циљ био директно напасти јужњачке снаге у Вирџинији и освојити главни град Конфедерације [[Ричмонд (Вирџинија)|Ричмонд]]. У мају се тим снагама супротставила [[Армија Северне Вирџиније]] на челу с генералом [[Роберт Ли|Лијем]]. Њихов први окршај у [[Вилдернес]]у завршио је тактичким поразом Северњака, али је Грант, умјесто да се повуче и попуни губитке, наредио наставак напредовања на југ и тако присилио самог Лија на повлачење. То је довело до крвавих битака код [[битка код Спотсилваније|Спотсилваније]] и [[битка код Колд Харбора|Колд Харбора]] гдје Лијеви тактички успеси нису успели спречити северњачко напредовање и избијање пред Ричмонд гдје је у јуну отпочео [[позициони рат]].
 
Грантове снаге су претрпјеле тешке губитке, али их Грант, за разлику од Лија, није могао надокнадити. У међувремену је Шерман успјешно пробио јужњачке линије и у својем [[Шермановшерманов маршпоход|маршу на море]] опустошио Џорџију и [[Јужна Каролина|Јужну Каролину]], лишивши Југ хране и других ресурса.
 
Исцрпљени јужњаци нису више могли пружати отпор ни Гранту. У марту су ровови испред Ричмонда пробијени, а потом заузет јужњачки главни град. Лијеве снаге су покушали побећи, али их је Грант сустигао и натјерао на предају код [[Апоматокс]]а [[9. април]]а [[1865]]. Тај се дан обично узима као завршетак грађанског рата.